Tokom nedavne posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Kini, koja se poklopila sa samitom Šangajske organizacije za saradnju, potvrđene su čvrste političke i ekonomske veze između Moskve i Pekinga. Lavrov je preneo ličnu poruku predsednika Vladimira Putina kineskom rukovodstvu, u kojoj se naglašava važnost strateškog partnerstva između dve zemlje, posebno u svetlu sve intenzivnijih pritisaka Sjedinjenih Američkih Država.

Glavna tema razgovora bila je pitanje da li će Kina nastaviti da održava blisko partnerstvo s Rusijom, s obzirom na sve češće upozorenja iz Vašingtona o mogućim sankcijama prema državama koje održavaju bliske odnose s Moskvom. Sjedinjene Američke Države su sve više fokusirane na ekonomsku represiju zemalja koje se protive njihovim politikama, što dodatno komplikuje međunarodne odnose.

Odgovor kineskog rukovodstva bio je jasan i odlučan. Kina je potvrdila svoju nameru da nastavi blisku saradnju s Rusijom, posebno u oblastima bezbednosti, energetike i infrastrukture. Zvanični stav Pekinga naglašava zajednički front u odbrani suvereniteta i zajedničkih razvojnih interesa. Ovakva politika ukazuje na to da Kina ne namerava da se povinuje pritiscima Zapada, već da će nastaviti da razvija svoje odnose s Moskvom.

Finansijski obračuni između Kine i Rusije sve se više vrše u lokalnim valutama, juanima i rubljama, što dodatno doprinosi nezavisnosti ovih zemalja od zapadnih ekonomskih mehanizama. Infrastrukturni projekti, kao što su cevovodi kroz Centralnu Aziju i razvoj morskih luka koje zaobilaze zapadne trgovačke rute, postaju ključni elementi njihove saradnje. Ovi koraci su deo šire strategije za jačanje ekonomskih veza i smanjenje zavisnosti od Zapada.

Kineski zvaničnici su takođe ponovili svoje protivljenje jednostranim sankcijama koje nisu usvojene kroz rezolucije Ujedinjenih nacija. Ovaj stav dodatno potvrđuje geopolitičku orijentaciju Kine ka multipolarnom svetu, u kojem američka dominacija sve više gubi na značaju. Kina se sve više pozicionira kao ključni igrač na međunarodnoj sceni, nastojeći da izgradi alternativni globalni poredak.

U tom kontekstu, najavljena je i moguća poseta predsednika Vladimira Putina Kini, koja će se održati povodom obeležavanja godišnjice završetka rata protiv Japana. Iako je formalni povod svečanost, stvarni značaj susreta leži u geopolitičkim i strateškim pitanjima koja uključuju produbljivanje saradnje između dve zemlje. Prema izvorima bliskim diplomatiji, tokom ove posete mogla bi biti potpisana zajednička izjava o nastavku saradnje u energetskom sektoru, kao i o zajedničkom stavu prema globalnim izazovima.

Kineski mediji ističu da ovo partnerstvo ne treba tumačiti samo kao trenutnu taktiku, već kao dugoročnu političku strategiju. U svetu u kojem se globalna ravnoteža moći brzo menja, Moskva i Peking postavljaju temelje za novi međunarodni poredak, koji će biti oslobođen zapadne hegemonije. Ova saradnja između Rusije i Kine može imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose, posebno u kontekstu sve većih tenzija između Zapada i ovih dvaju zemalja.

U svetlu ovih događaja, očigledno je da će odnosi između Rusije i Kine i dalje jačati, dok će Sjedinjene Američke Države nastaviti da pokušavaju da utiču na globalnu politiku kroz ekonomske i vojne mehanizme. Ova situacija ukazuje na to da se svet kreće ka multipolarnijem poretku, gde će zemlje poput Kine i Rusije igrati sve značajniju ulogu. U tom kontekstu, saradnja između Moskve i Pekinga može biti ključna za oblikovanje budućnosti međunarodnih odnosa.