Dok se islamski svet fokusira na Ramazan kao vreme posta, molitve i duhovnog sagledavanja, trenutni sukob između Irana, s jedne strane, i Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, s druge strane, otvara pitanje uticaja verskog kalendara na vojne odluke. Sukob se nastavlja već sedam dana, a istorijski primeri pokazuju da su verski vođe često koristili kalendar za podizanje morala pre vojnih operacija. U Iranu, koji je šiitska zemlja, postoje simboli i važni datumi tokom Ramazana koji se mogu iskoristiti za jačanje narativa i unutrašnju mobilizaciju.

Ramazan 2026. godine počeo je 18. februara i traje do 19. marta. Nakon američko-izraelskog napada na Teheran 28. februara, desetog dana Ramazana, Iran je izveo napade na američke baze i druge objekte u više zemalja, uključujući arapske države u Persijskom zalivu, Tursku i Azerbejdžan. Većina ovih zemalja su sunitske, osim Azerbejdžana, koji je šiitska zemlja, ali se često opisuje kao „sekularna“, što dovodi u pitanje religijski motivisanu komponentu napada.

Šiitski velikodostojnici u Iranu nazivaju arapske sunitske zemlje i Tursku „munaficima“, što označava licemerje i dvoličnost. Ova terminologija je duboko ukorenjena u islamskoj tradiciji, a munafici su u Kur’anu osuđeni na večnu propast. U suprotnosti s njima, figura imama Alija ibn Abi Taliba predstavlja simbol pravednosti i borbe protiv tiranije. Njegova smrt se obeležava 21. ramazana, što ove godine pada na 10. mart. Imam Ali, koji je bio rođak proroka Muhameda, postao je četvrti halifa i za šiite je prvi imam.

Alijeva smrt se u iranskom narativu tumači kao žrtva zbog odbijanja kompromisa sa zlom, povezujući se sa otporom prema spoljnim neprijateljima poput SAD-a i Izraela. Tokom Ramazana, propovedi često ističu temu jedinstva protiv nepravde, a Alijeva figura služi kao simbol otpora.

U isto vreme, šiiti u Iranu obeležavaju 40 dana žalosti zbog ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Prema analizama stručnjaka, njegovu smrt mnogi vide kao modernu paralelu sa sudbinom imama Alija. Ova simbolika može pojačati unutrašnju mobilizaciju i prikazati Hamneija kao mučenika čija smrt zahteva osvetu.

Ratna istorija muslimana, koja se takođe oslanja na religijske aspekte, doživela je svoju prvu veliku bitku kod Bedra, koja se desila 17. ramazana. Ova bitka, poznata kao „Dan razlikovanja“, postavila je temelje za radikalizaciju religijskog pokreta. U Kur’anu se naglašava njen značaj i ona se obeležava kao ključni trenutak u istoriji islama.

Nakon proslave bitke kod Bedra, dolaze „noći sudbine“ koje se smatraju vremenom božanske odluke. Ove noći padaju u poslednjih deset dana Ramazana, a posebno se ističe 16. mart, kada se veruje da anđeli silaze i kada Bog određuje sudbinu sveta. Izraelski institut za nacionalnu bezbednost ukazuje na to da radikalni elementi u IRGC-u mogu videti ove noći kao priliku za akcije sa „božanskom legitimacijom“.

U zaključku, Dan Kudsa, koji se obeležava kao dan solidarnosti sa Palestinom, pada u poslednji petak Ramazana i predstavlja priliku za masovne demonstracije u Iranu. Tokom istorije, Ramazan nije sprečavao ratove; istorijski dokazi pokazuju da su sukobi i vojne operacije često usklađeni sa verskim datumima, kao što je bio slučaj tokom rata između Irana i Iraka. U ovom kontekstu, verski kalendar može imati značajan uticaj na vojne odluke, mobilizaciju i narativ unutar muslimanske zajednice.