Sindikalna potrošačka korpa (SPK) za drugi kvartal 2023. godine, od aprila do juna, iznosila je 2.010 evra, kako je saopštila Unija slobodnih sindikata Crne Gore. Ovaj iznos predstavlja povećanje troškova života od 0,5%, odnosno 10 evra, u poređenju sa prvim kvartalom ove godine. Ova informacija potvrđuje nastavak trenda rasta troškova života, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava.

Prema najnovijim podacima, istraživanje Centra za edukaciju, informisanje i sindikalna istraživanja pokazuje da je i dalje potrebno imati dve prosečne zarade kako bi četvoročlana porodica u Crnoj Gori mogla da zadovolji minimalne uslove za dostojanstven život. Ovo naglašava izazove s kojima se suočavaju mnoge porodice, s obzirom na to da su plate često niže od potrebnih iznosa za osnovne životne troškove.

Unija slobodnih sindikata objašnjava da sindikalna potrošačka korpa obuhvata deset kategorija troškova, među kojima su tokom drugog kvartala zabeležene promene u dve. Troškovi prehrambenih proizvoda porasli su za 15 evra, što je 2,44% u odnosu na prethodni kvartal. Sada iznose 630 evra, što predstavlja značajan deo ukupnih troškova porodica. Ovo je već drugi kvartal zaredom u kojem se beleži povećanje troškova u ovoj kategoriji, jer su u prethodnim kvartalima zabeleženi iznosi od 585 evra u četvrtom tromesečju 2024. i 615 evra u prvom kvartalu 2025.

S druge strane, troškovi stanovanja i komunalija smanjeni su za pet evra, odnosno dva odsto, u poređenju sa prvim kvartalom 2025, kada su iznosili 250 evra na mesečnom nivou. Ova promena može se pripisati smanjenju potrošnje električne energije tokom prolećnog perioda, kada su potrebe za grejanjem i hlađenjem stambenog prostora smanjene.

Sindikalna potrošačka korpa obuhvata različite troškove, uključujući one za hranu, rentu, prevoz, komunalije, odeću, ličnu higijenu, kao i obrazovne, kulturne i sportske aktivnosti. Ova široka paleta troškova ukazuje na to koliko je važno za porodice da planiraju svoj budžet i da budu svesne promena koje se dešavaju na tržištu.

Jedan od ključnih faktora koji utiče na povećanje troškova života jeste inflacija, koja se već duže vreme oseća u ekonomiji. Povećanje cena osnovnih životnih namirnica, kao što su mleko, hleb i meso, može drastično uticati na budžete domaćinstava, posebno onih sa nižim primanjima. Porast cena ovih proizvoda često dovodi do smanjenja potrošnje i, kao posledica toga, do povećanja siromaštva.

Sindikalna potrošačka korpa takođe osvetljava razlike u potrošačkim navikama među različitim društvenim grupama. Porodice sa višim primanjima mogu lakše podneti povećane troškove, dok one sa nižim primanjima često moraju da biraju između osnovnih potreba, što stvara dodatni pritisak na njih.

U svetlu ovih informacija, važno je da vlada i relevantne institucije prepoznaju izazove s kojima se suočavaju domaćinstva i rade na merama koje će olakšati život građanima. Povećanje plata, smanjenje poreza i akciznih nameta, kao i subvencije za osnovne namirnice i komunalije, mogli bi da doprinesu poboljšanju životnog standarda.

U zaključku, trenutna situacija u vezi sa troškovima života u Crnoj Gori ukazuje na potrebu za hitnim merama kako bi se zaštitili najugroženiji slojevi društva. Samo kroz zajedničke napore vlade, sindikata i građana može se stvoriti održiviji ekonomski model koji će omogućiti dostojanstven život za sve.