Načelnik Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Vladimir Vujić upozorava građane na sve učestalije prevare koje koriste lažiranje identiteta putem savremenih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju. U razgovoru za RTS, Vujić savetuje da u trenutku kada dobiju poziv od bliske osobe sa hitnim zahtevom za slanje novca, građani prvo zastanu i razmisle pre nego što reaguju. On naglašava važnost direktnog pozivanja te osobe iz imenika telefona kako bi se proverila autentičnost poziva.

Prevaranti koriste razne metode, uključujući lažiranje mejlova i SMS poruka, a sada i napredne tehnike koje im omogućavaju da imituju glasove poznatih osoba. U poslednje vreme, ova praksa je postala sve sofisticiranija, pa je Vujić ukazao na to kako prevaranti mogu lako da kreiraju identične glasovne uzorke koristeći javno dostupne snimke na društvenim mrežama.

U MUP-u beleže sve više prijava o ovakvim prevarama, gde građani često uplaćuju novac na račune koji ne pripadaju njihovim rođacima ili prijateljima. „Koriste se metode socijalnog inženjeringa kako bi se ljudi doveli u zabludu“, rekao je Vujić, dodajući da je važno biti oprezan u ovakvim situacijama.

Metode lažiranja, poznate kao „spufing“, uključuju lažiranje identiteta pošiljaoca u različitim komunikacionim kanalima. Na primer, u slučaju mejlova, prevaranti se predstavljaju kao banke ili državne institucije, dok u SMS porukama mogu da se predstavljaju kao telekomunikacioni operateri ili popularne usluge poput Netfliksa. „Svaka sumnjiva poruka ili poziv treba da bude signal za oprez“, poručuje Vujić.

Jedna od najnovijih i najopasnijih tehnika koristi veštačku inteligenciju za imitaciju glasa prijatelja ili člana porodice. Prevaranti mogu da stvore glas koji zvuči identično osobi koju žrtva poznaje, što dodatno otežava prepoznavanje prevare. „Na ekranu može da se prikaže poznati broj telefona, ali iza njega se može skrivati prevarant“, upozorava Vujić.

Kako bi se zaštitili, građani bi trebali da prekinu sumnjive pozive i direktno kontaktiraju osobu iz imenika. „Uvek je važno zadržati zdravu dozu sumnje i ne reagovati impulzivno na hitne zahteve“, dodao je Vujić. Preporučuje da se ne paniči, već da se pristupi situaciji sa oprezom.

Kazne za ovakva krivična dela mogu biti rigorozne. Prema Vujiću, kazne se kreću od novčanih do višegodišnjih zatvorskih kazni, posebno kada su u pitanju organizovane kriminalne grupe ili kada je materijalna šteta značajna. „U takvim slučajevima, kazne mogu ići i do deset godina zatvora“, naglašava Vujić, pozivajući građane da budu oprezni i informisani o ovim prevarama.