U Zagrebu se pojavio snimak na kojem se deca igraju i uzvikuju ustaški poklič „Za dom spremni“. Ovaj snimak je izazvao brojne reakcije na društvenim mrežama, a mediji su ga preneli uz naglasak na ozbiljnost situacije. Na snimku, koji je zamagljen kako bi se zaštitio identitet dece, vidi se grupa mališana koja stoji postrojena, dok jedno dete, očigledno u ulozi vođe, stoji ispred njih. Deca u rukama drže plastične i drvene puške, što dodatno naglašava kontekst igre koja se odvija.

Snimak je izazvao uznemirenje među građanima, a mnogi su osudili ovakvo ponašanje, smatrajući ga neprihvatljivim, posebno u kontekstu historijskih događaja i simbolike koju ovaj pozdrav nosi. „Za dom spremni“ je bio pozdrav koji su koristili ustaše tokom Drugog svetskog rata, a danas se često povezuje sa nacionalizmom i ekstremizmom.

Hrvatski portal Index javlja da su glasovi dece na snimku promenjeni, što je dodatno naglasilo potrebu za zaštitom identiteta učesnika, ali i podiglo pitanje o tome ko je odgovoran za ovakve sadržaje i kako se deca podstiču na ovakvo ponašanje. U društvu koje se bori sa nasleđem prošlosti, ovakvi incidenti postavljaju važna pitanja o obrazovanju i vrednostima koje se prenose na mlađe generacije.

Ovo nije prvi put da se u Hrvatskoj pojavljuju kontroverzne situacije vezane za ustašku simboliku. U prethodnim godinama, više puta su zabeleženi incidenti na sportskim događanjima, manifestacijama i drugim prilikama, gde su se pojedinci ili grupe okupljali uz ustaške pozdrave. Takvi događaji često izazivaju podeljena mišljenja u javnosti, a reakcije se kreću od osuda do opravdavanja, što dodatno otežava društveni dijalog o ovoj temi.

U ovom slučaju, mnogi komentatori ističu da je važno da se ovakvi incidenti ne ignoriraju. Stručnjaci za sociologiju i kulturu upozoravaju da takvi potezi mogu imati dugoročne posledice na formiranje identiteta dece i njihovih stavova prema različitim etničkim grupama. „Deca su često ogledalo onoga što vide i čuju u svom okruženju. Ako se ovakve stvari normalizuju, to može dovesti do opasnih posledica“, ističe jedan od stručnjaka.

Osim toga, reakcije na društvenim mrežama variraju od osude do sarkastičnih komentara, a neki korisnici su izrazili zabrinutost da ovakvi incidenti mogu dodatno zategnuti odnose između različitih etničkih zajednica u Hrvatskoj. Neki su pozvali na hitnu reakciju vlasti i obrazovnih institucija, smatrajući da je neophodno raditi na edukaciji o historijskom kontekstu i posledicama nacionalizma.

Pitanje koje se postavlja jeste kako će se društvo suočiti sa ovim fenomenom i koje korake će preduzeti da bi se sprečilo da se ovakvi incidenti ponavljaju. Uloga roditelja, škola i šire zajednice u oblikovanju vrednosti i stavova dece je od suštinskog značaja. Potrebno je raditi na razvoju kritičkog mišljenja i svesti o historijskim događajima kako bi se deca podsticala na toleranciju i razumevanje umesto na mržnju i isključivost.

U ovom trenutku, situacija zahteva ozbiljnu analizu i akciju svih relevantnih aktera, kako bi se obezbedila budućnost koja neće biti opterećena nasleđem prošlosti. Uloga medija u informisanju javnosti o ovakvim temama, kao i transparentnost u obrazovnim institucijama, može biti ključna u prevenciji sličnih incidenata u budućnosti. U svakom slučaju, potrebno je osigurati da se deca odgajaju u duhu poštovanja, razumevanja i prihvatanja različitosti, kako bi društvo moglo napredovati prema mirnijoj i tolerantnijoj budućnosti.