Kuba je saopštila da je njena vojska u sačinom incidentu ubila četiri kubanska državljanina SAD koji su pokušali da infiltriraju na teritoriju ostrva putem glisera. Ovaj događaj se desio u sredu, kada je gliser, registrovan na Floridi, prevozio deset naoružanih osoba koje su, prema preliminarnim izjavama privedenih, planirale da izvrše „infiltraciju u terorističke svrhe“. Kubansko Ministarstvo unutrašnjih poslova nazvalo je ovaj incident „sprečenom oružanom infiltracijom“.

U saopštenju se navodi da su zaplenjene automatske puške, pištolji, improvizovane eksplozivne naprave, panciri, teleskopski nišani i kamuflažne uniforme. Incident se dogodio u sredu ujutro, a povređen je komandant kubanske granične straže, kao i šest osoba na američkom brodu. Svi članovi posade glisera registrovanog na Floridi bili su, kako se navodi, „kubanski stanovnici Sjedinjenih Država“.

Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je ranije u sredu da će SAD sprovesti nezavisnu istragu pre nego što donesu bilo kakve odluke o odgovoru na ovaj incident. Istakao je da će se utvrditi tačni detalji događaja, a zatim će se reagovati u skladu sa tim. Rubio je dodao da je pucnjava na otvorenom moru „veoma neobična“ i da su Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD i Obalska straža već pokrenuli istragu.

Prema kubanskim vlastima, ljudi na brodu registrovanom u SAD otvorili su vatru na kubanske graničare kada su se oni približili brodu radi identifikacije. Ovaj sukob se odigrao jednu nautičku milju severoistočno od kanala El Pino, blizu severne obale Kube. U saopštenju se navodi da je prilikom pucnjave komandant kubanskog broda povređen.

Jedna od poginulih osoba identifikovana je kao Mišela Ortega Kazanova, čiji je brat izjavio da je on bio vozač kamiona i američki državljanin koji je živeo u SAD dvadeset godina. Njegov brat je istakao da su samo Kubanci koji su živeli u Americi mogli razumeti opsesivnu težnju za slobodom Kube.

Rubio je naglasio da većina informacija o incidentu dolazi od kubanskih vlasti, a na pitanje da li je američko osoblje bilo uključeno, odgovorio je negativno. Ovaj incident se odigrava usred pojačanih tenzija između SAD i Kube. Nakon što su SAD u januaru svrgnule venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, administracija predsednika Donalda Trampa se fokusirala na Kubu, uvodeći blokadu svih isporuka nafte na ostrvo i govoreći o promeni režima.

Ova blokada je ozbiljno pogodila kubansku ekonomiju, koja se suočava sa najgorom ekonomskom krizom u poslednjim decenijama, dok UN upozoravaju na mogućnost humanitarnog kolapsa. U sredu su SAD donekle ublažile embargo, rekavši da će izdati licence privatnim kubanskim subjektima koji žele da preprodaju naftu iz Venecuele, glavnog dobavljača sirove nafte za kubansko tržište.

Kubanske snage su se i ranije sukobljavale sa američkim brodovima koji su ulazili u njihove vode, ali su pucnjave sa smrtonosnim ishodom retke. Kubansko Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je 2022. godine presrelo 13 američkih glisera sa 23 člana posade, koje je optužilo za trgovinu ljudima.

Severna obala provincije Vilja Klara, gde je gliser presretnut, poznata je po svojim plažama i plitkoj vodi. Američka obalska straža je ranije presretala glisere za koje se smatralo da prevoze ilegalne migrante u SAD, a ovaj incident se dogodio dan nakon 30. godišnjice kada je kubanska vojska oborila avione humanitarne organizacije, usmrtivši četvoro ljudi.

Kuba, koja je pod komunističkom vlašću, predstavlja izazov za SAD već skoro sedam decenija. Mnogi američki predsednici su pokušavali da svrgnu vladu, a Trampova administracija trenutno smatra da je ovo poslednja godina kubanske komunističke vlasti. Prekid isporuka nafte i ciljanje na resurse koji su održavali kubansku ekonomiju doveli su do teške situacije u zemlji, sa raširenom inflacijom i nestašicama.

Analitičari ukazuju na to da bi ova godina mogla biti ključna za sudbinu kubanskog režima, s obzirom na rastuće socijalne nemire i pritiske na vladu. S obzirom na trenutnu situaciju, budućnost Kube ostaje neizvesna, a mnogi se pitaju šta bi moglo uslediti.