Klint Istvud, jedan od najpoznatijih glumaca i reditelja u Holivudu, nikada nije krio svoju sklonost ka preljubama. Njegova nova biografija „Clint: The Man and The Movies“, koju je napisao Šon Levi, nedavno je objavljena i odmah izazvala veliko interesovanje. U ovoj knjizi, 95-godišnji Istvud otvoreno govori o svojim ljubavnim pustolovinama, priznavši da je preljuba deo njegovog života, kako u brakovima, tako i van njih.

Istvud je jasno naglasio da je uvek smatrao da žene koje ulaze u vezu s njim moraju biti svesne da će preljuba biti deo paketa. U knjizi otkriva: „Jednostavno sam se ponašao kao da sam samac. Preljuba mi je bila kao cigareta – navika koje se teško odričeš.“ Ovaj iskren stav prema svojim vezama može se posmatrati kao refleksija njegove nezavisne ličnosti i životnog stila.

Njegovi brakovi, uključujući onaj s Megi Džonson od 1973. do 1979. i s Dinom Ruiz od 1996. do 2013. godine, takođe su bili obeleženi njegovom potrebom za slobodom. Istvud je o braku s Džonson rekao: „Megi je morala da nauči jednu stvar – da ću raditi šta hoću. Ako to ne može da prihvati, ne možemo da budemo u braku.“ Njegova potreba za nezavisnošću bila je ključna komponenta njegovih odnosa, a on je često isticao kako ga partnerke moraju prihvatiti takvog kakav jeste.

U biografiji „Clint Eastwood: A Biography“ iz 1997. godine, Istvud je priznao da mu je varanje postalo gotovo „zarazno“. U ovoj knjizi je uporedio preljubu s potrebom za još jednom cigaretom, što ukazuje na duboku unutrašnju borbu s ovim aspektom svog života. Njegova poslednja veza sa Kristinom Sanderom trajala je sve do njene smrti prošle godine, čime je još jednom naglašena složenost njegovog ljubavnog života.

Osim što je reč o njegovim ljubavnim pustolovinama, biografija takođe ističe njegovu karijeru i njen uticaj na američku kulturu. Tokom svoje duge karijere, Istvud je bio svedok i učesnik različitih društvenih promena, od posleratne Amerike do seksualne revolucije i savremenog Holivuda. Autor biografije, Šon Levi, tvrdi da nijedna druga figura u Holivudu nije tako duboko i kompleksno stajala u centru američke kulturne klime kao Klint Istvud.

Levi opisuje Istvuda kao „čoveka od kamena, gvožđa i sirove snage“, a njegovu karijeru karakterišu kako uspešni filmovi, tako i kontroverze. Njegova sposobnost da se nosi s različitim aspektima života, uključujući ljubav i preljubu, čini ga izuzetno kompleksnom ličnošću koja intrigira publiku.

U knjizi se takođe istražuje kako su njegovi lični izbori i moralna pitanja oblikovali njegov rad i umetnički izraz. Na primer, mnogi njegovi filmovi, poput „Gran Torino“ i „Unforgiven“, bave se temama gubitka, iskupljenja i složenih moralnih odluka. Ove teme odražavaju njegovu unutrašnju borbu i često kontroverzne stavove prema životu i ljubavi.

Dok se biografija fokusira na njegovu ličnost, ona ne pokušava da ulepša stvarnost, već nudi „bitan i relevantan portret najplodnijeg i najsvestranijeg glumca-reditelja u istoriji filma“. Klint Istvud ostaje jedna od najznačajnijih figura u svetu filma, a njegova sposobnost da se suoči s vlastitim slabostima i nedostacima čini ga jedinstvenim u očima publike.

U zaključku, Istvudova karijera i privatni život su odraz promena kroz istoriju Amerike. Njegova iskrenost u vezi s preljubama i ličnim izborima čini ga složenom ličnošću koja zaslužuje pažnju i dalje istraživanje. Bez obzira na kontroverze, Istvud ostaje simbol snage i nezavisnosti u svetu filma, a njegova priča nastavlja da inspiriše i intrigira generacije.