Italijanski renesansni umetnik Leonardo da Vinči, poznat po svojim genijalnim delima, ima najmanje šest živih potomaka, kako pokazuje novo istraživanje objavljeno u knjizi „Genia Da Vinci“. Ova studija dokumentuje opsežno porodično stablo koje datira unazad do 1331. godine, obuhvatajući 21 generaciju i više od 400 pojedinaca. Ova otkrića donose nova saznanja o Leonardovoj porodici i njenom nasleđu.
Analiza je otkrila da se delovi Y hromozoma, koji su ključni za individualno prepoznavanje muških potomaka, podudaraju među rođacima. Ovo potvrđuje genetski kontinuitet muške linije porodice da Vinči, počevši od 15. generacije. Istraživači su koristili različite izvore i arhivske dokumente kako bi identifikovali 15 potomaka u direktnoj muškoj liniji, uključujući Leonardovog oca i polubrata, Domenika Benedeta. Ova analiza je omogućila da se utvrdi da su neki od ovih potomaka još uvek živi.
U okviru projekta, koji vodi David Karameli, predsednik Muzejskog sistema Univerziteta u Firenci, zajedno sa forenzičkom antropološkinjom Elenom Pili, izvršena su DNK testiranja na šestoro živih potomaka. Ova testiranja su potvrdila genetski kontinuitet muške linije porodice da Vinči, što dodatno osnažuje pretpostavke o Leonardovom nasleđu i njegovim potomcima.
Osim toga, istraživanje je otkrilo moguće postojanje porodične grobnice u crkvi Santa Kroče in Vinči, koja se nalazi blizu Firence, u blizini mesta gde je Leonardo rođen. Ova lokacija trenutno je predmet arheoloških iskopavanja koja se sprovode u saradnji sa Univerzitetom u Firenci. Očekuje se da će ova otkrića doneti nova saznanja o Leonardovoj porodici i njihovim životima.
Leonardov deda, Antonio, kao i njegov ujak Frančesko i polubraća, Antonio, Pandolfo i Đovani, takođe se sumnja da su možda sahranjeni na ovom mestu. Sledeći korak istraživača biće upoređivanje DNK ovih posmrtnih ostataka sa DNK živih potomaka, kako bi se dodatno potvrdila povezanost sa Leonardom da Vinčijem.
Ova otkrića ne samo da bacaju novo svetlo na život i nasleđe ovog velikog umetnika, već i na njegovu porodicu, koja je, kao što se čini, imala značajnu ulogu tokom vekova. Istraživanje koje je sprovedeno pruža dragocene informacije o tome kako su se njegovi potomci razvijali i kako su sačuvali svoje nasleđe.
Leonardo da Vinči je ne samo bio umetnik, već i naučnik, izumitelj i mislioc. Njegova dela, kao što su „Mona Liza“ i „Poslednja večera“, ostavila su neizbrisiv trag u umetnosti i kulturi. Istraživanje o njegovim potomcima može nam pomoći da bolje razumemo njegovu ličnost i uticaj koji je imao na svet, čak i mnogo godina nakon njegove smrti.
Osim umetničkog nasleđa, ova studija takođe naglašava važnost porodičnih veza i nasleđa. U eri kada se često zaboravlja na porodične korene, otkriće da Leonardo da Vinči ima živih potomaka može poslužiti kao podsticaj za istraživanje vlastitih korena i važnosti porodice u oblikovanju identiteta.
U zaključku, istraživanje koje je otkrilo da Leonardo da Vinči ima najmanje šest živih potomaka otvara nova poglavlja u razumevanju njegovog nasleđa. Ova saznanja će sigurno privući pažnju ne samo istoričara umetnosti, već i svih koji su zainteresovani za život i rad ovog genijalnog umetnika. U svetlu ovih otkrića, možemo očekivati nova istraživanja koja će dodatno rasvetliti život i uticaj Leonarda da Vinčija kroz vekove.
