Dok je svet merio titule, setove, brejkove i rekorde, Novak Đoković je merio ljude. U sportu prepunom ega i rivalstva, jedan čovek je tiho, ali postojano, pokazivao da veličina ne dolazi samo iz trofejskih vitrina, već i iz gestova – često tihih, a najjačih. Na oproštaju Rafaela Nadala, na pariskom „Filip Šatrijeu“, dok su svetla reflektora hvatala poslednje kadrove španskog kralja šljake, u publici je sedeo onaj koji ga je najčešće gledao s druge strane mreže. Novak Đoković – bez reketa, bez poena, bez borbe – ali s poštovanjem. Kao i kada su se sa scene povlačili Rodžer Federer i Endi Marej, i tada je bio tu. Nisu to učinili svi. On jeste.
U svetu koji ga nije štedio – ni publika, ni mediji, ni rivali – Đoković je na kraju ponudio ono što je najmanje dobijao: dostojanstvo, zahvalnost i prisustvo. I to ne kao teniser, već kao čovek. Upravo na to je podsetio i Hoze Moron, španski novinar sa „Punto de Brejka“, koji je glasno rekao ono što mnogi osećaju, ali retko izgovore – da Novak zaslužuje više od aplauza. Zaslužuje pravdu.
Moron je na društvenoj mreži Tvitera napisao: „Razmišljao sam… Sve što se govorilo o Đokoviću. Sve kritike koje je dobio. Svi ti napadi u medijima. Kritike van terena. A Nole je bio prisutan na SVIM oproštajima svojih najvećih rivala. Samo on može to da kaže.“ On je bio na Federerovom oproštaju, na Lejver kupu, na Marejevom, na Vimbldonu, i sada na Nadalovom, na Rolan Garosu. Bez zameranja, znajući da ostavi po strani sve što se moglo reći ili misliti o njemu. Neprijatelji na terenu, ali braća kada govorimo o istoriji ovog sporta.
Moron se nada da će kada dođe trenutak Novakove penzije, sva trojica biti tu za njega. „Skoro svi smo u nekom trenutku bili nepravedni prema njemu“, naglasio je novinar koji je često branio Đokovića od napada. Dok su Federera slavljenički dizali u vis na „Lejver kupu“ 2022. godine, Mareja ispraćali na travi Vimbldona 2024, a Nadala sada u Parizu – Novak je bio tu. Samo on zna koliko puta je bio sam kada mu je trebalo rame, a nije ga dobio. I nije zaboravio. Ali nije ni zamerio.
Njihova rivalstva su bila sve samo ne jednostavna. Rodžer Federer i Novak Đoković nisu dobro počeli. Njihovo rivalstvo, koje je trajalo više od decenije, započelo je sa izjavama koje su ukazivale na napetosti između njih. „Novak Đoković igra kao većina drugih igrača. Stabilan je sa osnovne linije, ali kao sam on, nema ništa specijalno u njegovoj igri“, rekao je Federer na početku njihove karijere. Ipak, kako su godine prolazile, rivalstvo je preraslo u međusobno poštovanje.
S druge strane, Rafael Nadal, koji je često bio u centru teniskih dešavanja, imao je svoje trenutke nesuglasica sa Đokovićem. Iako su njihovi mečevi bili legendarni, Nadal je imao i svoje kritike prema Đokoviću, posebno u vezi sa situacijama van terena. „Da je hteo, mogao je da igra u Australiji bez problema“, rekao je Nadal tokom jednog od skandala koji je pratio Đokovića.
U međuvremenu, Endi Marej je imao drugačiji odnos sa Đokovićem. Njihovo prijateljstvo je započelo još u tinejdžerskim danima, a iako su bili rivali, uvek su se podržavali. Marej je bio jedan od retkih koji je ostao uz Đokovića tokom teških trenutaka kada su ga mediji napadali.
Na kraju, Novak Đoković ostaje jedan od najvažnijih sportista svih vremena. Njegova sposobnost da pokaže ljudskost i poštovanje prema rivalima, čak i kada mu je teško, govori o njegovom karakteru. On je jedini od „velike trojice“ koji još uvek aktivno igra, dok su njegovi rivali već povukli svoje karijere. U sportu gde se često vrednuju samo trofeji, Đoković pokazuje da prava veličina dolazi iz načina na koji se ophodimo prema drugima.
