Slovenački birači su na referendumu održanom danas odbacili zakon o asistiranoj smrti, prema prvim rezultatima nakon prebrojavanja više od 97 odsto glasova, izvestila je Slovenska tiskovna agencija (STA). Prema preliminarnim, ali još uvek ne zvaničnim podacima koje je objavila Nacionalna izborna komisija, više od 53 odsto birača glasalo je protiv zakona, dok je odziv iznosio 40,4 procenata.

Ovaj zakon bi omogućio asistirano umiranje ljudima koji pate od neizlečivih bolesti i teških fizičkih ili mentalnih stanja. Međutim, zakon je naišao na snažan otpor među biračima, a njegovo odbacivanje pokazuje da je tema asistirane smrti i dalje veoma kontroverzna u slovenačkom društvu.

U većini izbornih okruga, zakon je odbijen, dok su jedine podrške došle iz urbanih područja oko glavnog grada Ljubljane, kao i iz Kranja, Kopra, Celja i Nove Gorice. Ova disbalansna podrška ukazuje na to da su stavovi o ovoj temi duboko podeljeni između urbanih i ruralnih sredina.

Jasno je da su mnogi birači zabrinuti zbog etičkih, moralnih i religijskih implikacija koje bi usvajanje zakona imalo. Tokom predreferendumske kampanje, organizovano je mnogo debata i javnih diskusija, na kojima su se iznosili različiti argumenti za i protiv zakona. Protivnici su često isticali da bi asistirana smrt mogla otvoriti vrata zloupotrebama i dovesti do pritiska na ranjive osobe da se odluče za smrt.

S druge strane, zagovornici zakona su naglašavali ljudska prava i pravo pojedinca da odlučuje o svom životu i smrti, posebno u situacijama kada je kvalitet života drastično smanjen zbog ozbiljnih zdravstvenih problema. Mnogi su smatrali da bi ovaj zakon pružio dignitet osobama koje se suočavaju sa neizlečivim bolestima i patnjom.

Na društvenim mrežama i u medijima, tema referenduma izazvala je brojne reakcije. Neki su izražavali razočaranje zbog ishodnog rezultata, dok su drugi slavili pobedu protiv zakona. Očigledno je da će se debata o ovoj temi nastaviti i nakon referenduma, jer su mnogi Slovenci još uvek podeljeni u svojim stavovima i verovanjima.

Pored toga, rezultati referenduma imaju šire posledice, ne samo za Sloveniju, već i za čitavu regiju. U mnogim evropskim zemljama već postoje zakoni koji regulišu asistirano umiranje, a Slovenija je bila među zemljama koje su razmatrale uvođenje sličnih propisa. Odbijanje zakona može usporiti ovaj proces i učiniti ga još teže ostvarivim u budućnosti.

Analitičari ukazuju na to da je važno nastaviti sa dijalogom o ovoj temi, kako bi se razjasnile mnoge nedoumice i predrasude koje postoje među građanima. Mnogi smatraju da je edukacija ključna za promenu stavova i razumevanje kompleksnosti pitanja asistirane smrti.

U narednim danima očekuje se da će se političke stranke i organizacije civilnog društva aktivno uključiti u debatu o ovom pitanju kako bi pružile dodatne informacije i resurse građanima. Takođe, moguće je da će se pojaviti novi predlozi zakona koji će pokušati da reše neka od pitanja i problema koja su proizašla iz ovog referenduma.

Sve u svemu, rezultati referenduma o asistiranom umiranju u Sloveniji predstavljaju značajan trenutak u razvoju zakonodavstva koje se tiče ljudskih prava i etike u zdravstvu. Ova tema će nesumnjivo ostati u fokusu javnosti i u budućnosti, jer su pitanja dostojanstva, prava pojedinca i etičkih normi uvek aktuelne teme u društvenim diskusijama.