Slovenija se suočava sa kritikom zbog novog zakona koji omogućava policiji da pretvara romska naselja u „zone bezbednosti“. Ovaj zakon, usvojen u ponedeljak, pruža policiji široka ovlašćenja za pretragu i praćenje tzv. visokorizičnih područja. Kritičari zakona ga nazivaju diskriminatorskim, ističući da tretira celu romsku manjinu kao bezbednosnu pretnju.

Zakon, koji je popularno nazvan „Šutarov zakon“ po Alešu Šutaru, ubijenom u sukobu sa 21-godišnjim Romom u Novom Mestu, izazvao je masovne proteste i doveo do ostavki dva ministra. Premijer Robert Golob, iz stranke Pokret za slobodu, reagovao je obećanjem novih bezbednosnih mera, naglašavajući da su te mere usmerene protiv kriminala, a ne protiv etničkih grupa.

Prema novim pravilima, policija može ući u posed ili vozilo unutar „zone bezbednosnog rizika“ bez sudskog naloga, ukoliko je to neophodno za zaštitu ljudi ili hitnu zaplenu vatrenog oružja. Takođe, policiji će biti dozvoljeno korišćenje tehničkih sredstava snimanja, poput dronova, ukoliko procene da su životi ili imovina ugroženi. Odluku o tome koja će područja biti definisana kao „bezbednosni rizik“ donosiće generalni direktor policije na osnovu bezbednosne procene.

Mensur Haliti, potpredsednik Romske fondacije za Evropu, kritikovao je zakon i pozvao Evropsku komisiju da ispita njegove odredbe. On je izjavio da je Slovenija učinila nešto što Evropa retko priznaje kao problem unutar Unije, ističući da je usvojen zakon koji celu manjinu tretira kao bezbednosnu pretnju. Haliti je dodao da Unija, koja dozvoljava da strah postane politika, ne može da poučava druge o demokratiji i vladavini prava.

Leva koalicija u Sloveniji odbila je da učestvuje u parlamentarnom postupku, nazivajući zakon represivnim. Njihovo stajalište ukazuje na duboku podelu u društvu o ovom pitanju, dok se vlasti suočavaju sa sve većim pritiscima da preispitaju svoje odluke.

Ova situacija u Sloveniji odražava šire probleme s kojima se suočavaju romske zajednice u Evropi, gde se često suočavaju sa marginalizacijom i diskriminacijom. Kritičari upozoravaju da ovakvi zakoni mogu dodatno pogoršati situaciju i stvoriti atmosferu straha i sumnje prema romskom stanovništvu.

Zakon je izazvao i međunarodnu pažnju, a organizacije za ljudska prava pozivaju slovenačke vlasti da preispitaju svoje mere. S obzirom na to da se ovakvi zakoni donose u kontekstu rastuće zabrinutosti za bezbednost, postavlja se pitanje kako izbalansirati potrebu za zaštitom javne sigurnosti sa pravima manjina.

U ovom trenutku, Slovenija se nalazi na raskrsnici. Dok se vlasti suočavaju sa pritiscima da osiguraju bezbednost, istovremeno se suočavaju s optužbama za kršenje ljudskih prava i diskriminaciju. Ova situacija može imati dugoročne posledice na odnose između romske zajednice i slovenačkih vlasti.

Važno je napomenuti da ovakvi zakoni mogu imati domino efekat na druge zemlje u regionu, koje se takođe suočavaju s problemima vezanim za romsku manjinu. U tom smislu, reakcija Evropske unije može biti ključna u oblikovanju budućih politika prema manjinama i ljudskim pravima u regionu.

Dok se situacija razvija, očigledno je da će debatiranje oko ovog zakona nastaviti da bude u fokusu javnosti i medija, sa nadom da će se pronaći rešenje koje će zadovoljiti potrebe bezbednosti, a istovremeno poštovati ljudska prava svih građana.