Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da su planovi razvoja u okviru nacionalne strategije „Srbija 2030“ u oblastima saobraćaja i komunalne infrastrukture postavljeni na realnim osnovama i da su dostižni uz uslov da ne bude većih nepredviđenih okolnosti. Ona je naglasila da su svi planovi koji su predstavljeni, uključujući one od 2025. do 2030. i od 2030. do 2035. godine, zasnovani na tačnim činjenicama.

Ministarka je izrazila nadu da neće biti nepredviđenih okolnosti i da će svi planovi biti ostvareni ukoliko situacija bude stabilna. Kada je reč o železničkoj infrastrukturi, Sofronijević je ukazala da je Srbija završila sve obaveze u vezi sa uspostavljanjem putničkog saobraćaja na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte, dok se sada očekuje završetak tehničkih detalja sa mađarske strane.

Prema njenim rečima, srpska pruga od Beograda do Subotice je u operativnoj upotrebi od oktobra prošle godine, a teretni saobraćaj je takođe uspostavljen. Očekuje se da putnički saobraćaj bude uspostavljen do kraja marta, a cena karte u jednom pravcu trebalo bi da iznosi 25 evra. Planirano je da ova pruga ima osam parova vozova sa ukupno 16 polazaka između Beograda i Budimpešte, a dve linije će biti direktne.

Sofronijević je objasnila da će putovanje trajati oko tri sata, uz tehničko zaustavljanje od 21 minut u Kelebiji. Granična i carinska kontrola obaviće se u Beogradu, dok će mađarska strana to obaviti u Kelebiji.

Govoreći o izgradnji železničkih pruga, ministarka je istakla da od izgradnje Barske pruge od 1975. do 2012. nije izgrađen ni jedan kilometar pruge, dok je od 2012. izgrađeno 217 kilometara i rekonstruisano 844 kilometara, a trenutno se gradi još 203 kilometra. U vezi sa brzom prugom Beograd–Niš, koja je dugačka 230 kilometara, potpisan je ugovor sa turskom kompanijom „Gulemark“ za deonicu Stalać–Đunis, a sada se očekuje dobijanje građevinske dozvole.

Ministarka je naglasila da se suočavaju sa izazovima u gradu Jagodini, gde deo građana traži izmeštanje trase, ali se rešenje traži u saradnji sa stručnjacima i predstavnicima Evropske komisije. Izražena je želja da se nađe rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo. Takođe, istakla je da je kompletna tehnička dokumentacija već urađena.

Ona je dodala da je građevinska dozvola izdana za prugu od Novog Sada do Subotice, uključujući i stanične zgrade. U prethodnim godinama nisu važili određeni propisi, što je rezultiralo potrebom za provere i sanacije stanica u Novom Sadu, Bačkoj Topoli i Subotici. Promenjeni su standardi i primenjuju se srpski standardi zasnovani na evrokodovima 6, 7 i 8.

Do 2035. godine planira se izgradnja još 985 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Kada je reč o izgradnji brze saobraćajnice „Smajli“, ministarka je navela da je „poštenije raskinuti ugovor kada se nešto ne izvršava“.

Sofronijević je takođe istakla da se Srbija već pozicionirala kao vodeće avio-saobraćajno čvorište u regionu, uz stalni rast beogradskog aerodroma, kao i aerodroma u Nišu. Ovi razvojni planovi ukazuju na ambicioznu budućnost Srbije u oblasti infrastrukture i saobraćaja, uz nadu da će se svi zacrtani ciljevi ostvariti.

Ministarka je pozvala građane da prate rad ministarstva na društvenim mrežama, ističući važnost transparentnosti i komunikacije sa javnošću u vezi sa infrastrukturnim projektima i planovima za budućnost.