Grenland, danska autonomna teritorija, želi da ojača svoje veze sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), ističe premijer Jens Frederik Nilsen. On je izrazio sigurnost da se građani Grenlanda ne moraju plašiti mogućeg američkog preuzimanja njihove teritorije. Nilsen je na konferenciji za novinare u Nuku, glavnom gradu Grenlanda, rekao da situacija nije takva da bi se preuzimanje moglo dogoditi preko noći, naglašavajući da se ne može porediti sa situacijom u Venecueli. „Mi smo demokratska zemlja“, dodao je Nilsen, komentarišući interes američkog predsednika Donalda Trampa za Grenland.

Tramp je, podsetimo, više puta izrazio želju da SAD preuzmu Grenland zbog strateškog značaja ovog arktičkog ostrva. On je nedavno rekao da SAD preuzimaju privremenu kontrolu nad Venecuelom, koja je poznata po proizvodnji nafte, i ponovio da želi da SAD preuzmu Grenland. U obraćanju novinarima u predsedničkom avionu, Tramp je naglasio da će se u narednim nedeljama ponovo osvrnuti na ovu temu.

Danska premijerka Mete Frederiksen je takođe komentarisala Trampove izjave, rekavši da „nažalost, misli da američkog predsednika treba shvatiti ozbiljno kada kaže da želi Grenland“. Frederiksen je dodala da je jasno stavila do znanja poziciju Kraljevine Danske, naglašavajući da je Grenland više puta izjavio da ne želi da bude deo Sjedinjenih Država.

Grenland, kao najveće ostrvo na svetu sa populacijom od oko 57.000 ljudi, nije nezavisni član NATO-a, ali je deo zapadnog vojnog saveza kroz članstvo Danske, koja je u savezu sa SAD. Ova teritorija je posebno značajna zbog svojih resursa i strateške pozicije u Arktiku, što je i razlog Trampovog interesovanja.

U prethodnim mesecima, Tramp je imenovao guvernera Luizijane, Džefa Lendrija, za specijalnog izaslanika za Grenland. Lendri je javno izrazio podršku ideji da se Grenland uključi u sastav SAD, što je dodatno podgrejalo spekulacije o mogućem preuzimanju.

Grenland je već dugo u fokusu američke politike, a Trampovo interesovanje za ovo ostrvo nije novost. Tokom svoje kampanje za predsedništvo 2016. godine, Tramp se već bavio pitanjem kupovine Grenlanda. Iako je ponuda za kupovinu imovine bila odbijena od strane Danske, interesovanje za resurse i geopolitičku poziciju Grenlanda nastavilo je da raste.

U svetlu ovih događaja, građani Grenlanda i Danske su u strahu od mogućih posledica Trampovih ambicija. Premijer Nilsen je pokušao da umiri situaciju, naglašavajući da su građani sigurni i da se preuzimanje ne može desiti bez njihovog pristanka. Istovremeno, Frederiksen je ponovila da Danska neće pristati na preuzimanje Grenlanda i da je status ostrva jasno definisan.

Ova situacija predstavlja kompleksnu igru između interesa SAD i želje Grenlanda za očuvanjem svoje autonomije. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i klimatske promene koje utiču na Arktik, budućnost Grenlanda ostaje neizvesna. Premijer Nilsen i njegov tim nastaviće da rade na jačanju veza sa SAD, dok istovremeno nastoje da očuvaju nezavisnost i prava svojih građana.

U narednim mesecima, očekuje se da će se ovo pitanje pojaviti u međunarodnim razgovorima, a Grenland će morati da balansira između svojih interesa i pritisaka velikih sila. U svetlu svega ovoga, jasno je da je strategija Grenlanda da ostane otvoren za saradnju, ali i da se čvrsto drži svog prava na samoodređenje.