Predsednik Džon Kenedi ubijen je zbog navodne seks-afere sa sovjetskom špijunkom, što je pretilo da destabilizuje vladu Sjedinjenih Američkih Država tokom Hladnog rata. Ove informacije izneo je američki istoričar i penzionisani major obaveštajne službe vazduhoplovstva, Ralf Genis, koji je analizirao više od 80.000 stranica dokumenata iz FBI-a i CIA-e, koji su, po naređenju bivšeg predsednika Donalda Trampa, skinuti s oznake tajnosti.
Atentat na Kenedija dogodio se 22. novembra 1963. godine u Dalasu, a jedini osumnjičeni bio je Harvi Li Osvald. Osvald je ubijen dan kasnije od strane lokalnog mafijaša Džeka Rubija. Iako su neki svedoci tvrdili da su u atentatu učestvovala dvojica snajperista, komisije Vrhovnog suda i Kongresa su 1963. i 1979. godine zaključile da nema dovoljno dokaza da je Osvald imao saučesnike, ali su ostavili otvorenu mogućnost postojanja zavere.
Genis tvrdi da je postojala zavera unutar samog vrha vlasti da se Kenedi eliminira zbog njegove navodne afere sa prostitutkom koju su angažovale sovjetske službe. Kako ističe, postojala je zabrinutost da bi američka javnost mogla saznati za ovu aferu, što bi moglo izazvati ozbiljne posledice u vreme Hladnog rata i dovesti do rušenja vlade SAD. Odluku o atentatu, prema Genisu, doneli su ključni članovi vlade, uključujući državnog sekretara Dina Raska, sekretara odbrane Roberta Maknamara i predsednika Združenih načelnika štabova Maksvela Tejlora. Oni su aktivirali grupu plaćenika koja je formirana za likvidaciju izdajnika i špijuna.
Genis takođe ukazuje na to da je ovaj lanac prostitucije, osim Kenedija, uključivao i lobiste, kongresmene i senatore. Prema njegovim rečima, neki od obelodanjenih dokumenata pokazuju da je vlada pokušavala da sakrije ulogu francuskog plaćenika Žan-Renoa Suetra u atentatu.
Suetr, za kojeg Genis tvrdi da je pucao na Kenedija, regrutovan je od strane Ota Skorcenija u Španiji. Genis je potrošio značajnu sumu novca da bi kupio Skorcenijevu ličnu arhivu na aukcijama u Evropi, otkrivajući vezu između Suetra i CIA-e koja je, kako tvrdi, platila za organizaciju atentata.
U obelodanjenim dokumentima navodi se da je Suetr bio prisutan na mestu zločina u Dalasu na dan atentata. Nakon incidenta, policija ga je privela, ali je ubrzo deportovan u Meksiko preko graničnog prelaza u Laredu, Teksas. FBI je izdao izveštaj u kojem se navodi da je Suetr „ili ubio Džona Kenedija ili znao ko je to uradio“.
Interesantno je da je Suetr bio kapetan francuskih specijalaca u Alžiru i da je bio uhapšen 1961. godine nakon vojnog puča koji se suprotstavio odluci Šarla de Gola da Alžiru da nezavisnost. Posle bekstva iz zatvora kroz tunel dug 35 metara, osuđen je na smrt u odsustvu. Pobedivši u borbi protiv vlasti, otišao je u Španiju, gde je radio sa Skorcenijem. Tokom svoje karijere, bio je savetnik Moisea Čombea tokom krize u Kongo, a kasnije je radio kao plaćenik u Angoli.
Suetr je 1968. godine amnestiran i vratio se u Francusku, gde je upravljao raznim kompanijama sve do svoje smrti 2001. godine. Ove nove informacije o njegovoj povezanosti s atentatom na Kenedija otvaraju dodatna pitanja o ulozi stranih i domaćih agenata u ovom tragičnom događaju koji je duboko uzdrmao Ameriku i svet. Iako su mnoge teorije o atentatu već razmatrane, Genisove tvrdnje o zaveri na najvišem nivou vlasti donose novi kontekst ovom istorijskom događaju, koji i dalje izaziva polemike i spekulacije.
