U Jasenovcu je danas obeležena 80. godišnjica proboja logoraša iz ustaškog koncentracionog logora, događaj koji nosi duboku simboliku i važne poruke o sećanju i pomirenju. Međutim, ono što je dodatno privuklo pažnju hrvatskih medija jeste susret predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića. Njihovo rukovanje i razgovor, nakon dugog perioda ignorisanja, izazvali su brojne komentare i spekulacije o mogućem poboljšanju odnosa između dve visoke funkcije.
Na fotografijama koje su preplavile medije, Milanović i Plenković su viđeni kako idu rame uz rame prema Kamenom cvetu, simboličnom mestu sećanja na žrtve Jasenovca. Pored njih, bio je i predsednik parlamenta Gordan Jandroković, koji je ovog puta zauzeo mesto s desne strane Plenkovića, što se može smatrati simboličkom promenom u dinamici među političarima.
Mediji su saznali da ovaj trenutak rukovanja može značiti početak novog poglavlja u političkim odnosima, s obzirom na to da su Milanović i Plenković prethodne dve godine često izbegavali da se sretnu na događajima gde su obojica bili prisutni. Poslednji put su se zajedno našli prošle godine u Kninu, tokom obeležavanja vojno-policijske akcije „Oluja“.
Ivo Goldštajn, istaknuti hrvatski istoričar, diplomata i profesor, ističe da simbolika Jasenovca ima ključnu ulogu u razumevanju trenutne situacije u Hrvatskoj. Međutim, on ukazuje na to da se u kontekstu trenutne vlasti događa niz kontroverznih i problematičnih situacija. Goldštajn posebno naglašava negiranje genocida nad Srbima kao jedan od najružnijih aspekata trenutne političke klime, što je postalo službeni narativ vlasti.
U intervjuu za portal hrvatskog nedeljnika Novosti, Goldštajn je rekao: „Negiranje genocida nad Srbima, što je postalo i službeni narativ vlasti, samo je jedna od ružnih manifestacija te prljave rabote, rekao bih i najgora.“ On se osvrnuo na svoju odluku da godinama ne prisustvuje komemoracijama u Jasenovcu, smatrajući da se te ceremonije sve više pretvaraju u političke događaje koji ne odražavaju iskrene stavove prisutnih.
Na pitanje šta očekuje od ovogodišnje komemoracije, Goldštajn je odgovorio: „Tom se komemoracijom neće dolično obeležiti ta tužna godišnjica. U Jasenovcu će se delom okupiti političari koji su obavezni da dođu. Lično, ne želim da provodim vreme s neiskrenim političarima na mestu koje sam istraživao i o kojem sam pisao, dok istovremeno potiskujem svoje porodične traume.“
Ova komemoracija, kao i sam događaj proboja logoraša, pozivaju na razmišljanje o važnosti sećanja, kao i o odgovornosti političkih lidera da se suoče s prošlošću. Jasenovac, kao mesto stradanja, simbolizuje ne samo bolne uspomene, već i potrebu za istinom i pravdom. U ovom trenutku, kada se čini da se odnosi između vodećih političara možda menjaju, ostaje da se vidi hoće li to zaista dovesti do iskrenijeg dijaloga o prošlosti i pomirenju među različitim etničkim grupama u Hrvatskoj.
Ova godišnjica, stoga, ne predstavlja samo sećanje na prošlost, već i izazov za sadašnjost i budućnost, pozivajući na promišljanje o identitetu, nacionalnoj svesti i odgovornosti prema svim žrtvama. Dok se politički lideri rukuju, društvo se suočava s pitanjima koja nadmašuju trenutne političke razlike – pitanja istine, pravde i pomirenja.
