Ruski predsednik Vladimir Putin ima ambiciju da ostane na vlasti do 2050. godine, što bi ga učinilo jednim od najdugovečnijih vođa u istoriji. Ove informacije objavio je britanski tabloid Dejli star, pozivajući se na istraživačkog novinara Ilju Davljačina. Prema njegovim saznanjima, Putin, koji ima 73 godine i već više od dve decenije vodi Rusiju, planira da ostane na vlasti do svoje 97. godine. Postoji mogućnost da vlast preda svom sinu Ivanu, koji trenutno ima samo 10 godina, a biće star 35 godina kada Putin dođe do 2050.

Ustav Rusije, koji je izmenjen 2020. godine, omogućava Putinu da ostane predsednik do 2036. godine, što bi značilo da će biti u kancelariji do 83. godine. Ove izmene su omogućile Putinu da nastavi svoju vladavinu, a takođe su postavile temelje za potencijalno produženje njegovog mandata.

Putinova vladavina već je nadmašila mnoge poznate autoritarne vođe, uključujući Pinočea i Kim Džong Ila, kao i Benita Musolinija i Suharta. Do kraja svog petog mandata, on bi mogao prestići Mao Cedunga, dok bi u šestom mandatu mogao dostici dužinu vladavine Fransiska Franka i Antonija de Salazara, koji su vladali 36 godina.

Ako Putin uspe da ostane na vlasti do 2050. godine, nadmašiće čak i Moamera Gadafija, Kim Il Sunga i Fidela Kastra, postajući tako vladar sa najdužim mandatom u Rusiji od Ivana Groznog, koji je vladao 50 godina. Ovaj trend ukazuje na Putinovu želju da ostavi dubok trag u istoriji Rusije, ali i na sve veće zabrinutosti u vezi sa njegovim autoritarnim stilom vladavine.

U poslednje vreme, Putinov tim je aktivno istraživao načine za produženje njegovog života. Prema izveštajima, Ministarstvu zdravlja je naloženo da prikupi sva dostupna naučna istraživanja o borbi protiv starenja. Ovaj projekat, poznat kao „Lek protiv starenja“, nadgleda Mihail Kovaljčuk, jedan od Putinovih najbližih prijatelja i šef Kurčatovljevog instituta za nuklearna istraživanja. U projekat je uključena i Putinova najstarija ćerka, endokrinolog Marija Voroncova.

Ovakvi napori ukazuju na Putinovu zabrinutost oko starenja, ali i na njegovu želju da ostane fizički i mentalno sposoban za vođenje države dugi niz godina. Dok se njegovi planovi o produženju vlasti i istraživanju načina za produženje života razvijaju, javnost ostaje podeljena u vezi sa njegovim ambicijama i stilom vladavine.

Putinova vladavina je već izazvala brojne kontroverze, a prošle godine su zabeleženi protesti protiv vlasti i pozivi na promene. Međutim, Putin ostaje popularan među određenim delovima društva, zahvaljujući nacionalističkoj retorici i ekonomskim reformama koje su doprinele stabilizaciji ruske ekonomije u nekim sektorima.

Dok se približava 2024. godini, kada će se održati naredni predsednički izbori, Putinova budućnost ostaje neizvesna. Iako su mu ustavne promene omogućile da ostane na vlasti duže, u svetu se suočava sa izazovima, uključujući međunarodne sankcije i unutrašnje političke tenzije.

U svakom slučaju, Putinova ambicija da ostane na vlasti do 2050. godine ukazuje na njegovu odlučnost da oblikuje budućnost Rusije prema svojim vizijama, što će verovatno izazvati dalja pitanja o demokratiji, ljudskim pravima i političkim slobodama u zemlji. Kako se situacija razvija, svet će pažljivo pratiti Putinove korake i reakcije njegovih protivnika.