Moguće je da dođe do globalnog dogovora između SAD i Rusije, što bi moglo relaksirati situaciju oko NIS-a, smatra profesor Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta. On je u razgovoru za N1 naveo da su izjave američkog predsednika Donalda Trampa vođene željom da se stabilizuje cena nafte, ali upozorava da bi tržište moglo prestati da reaguje na takve izjave ukoliko se one pokažu neutemeljenima.

Šoškić ističe da je situacija oko kupovine NIS-a od strane MOL-a veoma nejasna i da je to pitanje od značaja za javnost. On naglašava da je neobično što se tako velika kompanija, koja ima značajan strateški položaj, ne nalazi u javnoj debati i da se o njenoj sudbini ne zna ništa.

Gubitak NIS-a od 104 miliona evra zbog sankcija, kako kaže, nije iznenađujući. On objašnjava da se ovde ne radi samo o ekonomskim potezima, već i o političkim i geostrateškim razlozima. „NIS je mala firma unutar velike kompanije, koja može da razmatra situaciju iz drugačijeg ugla, jer su njihovi prihodi u drugim segmentima mnogo veći“, navodi profesor.

Na pitanje da li bi ga iznenadilo ako posao kupovine NIS-a propadne, Šoškić odgovara da je to otvoreno pitanje. Mogući globalni dogovor između SAD i Rusije mogao bi da utiče na situaciju, smatra on. Takođe, napominje da se mapa snabdevanja naftom i gasom u svetu brzo menja, a SAD čak dopuštaju iranskoj nafti da se proda da bi se stabilizovale cene.

Šoškić ukazuje na to da Trampove izjave imaju za cilj da smanje neizvesnost i stabilizuju tržište. Međutim, ukoliko se tržište suoči s neosnovanim izjavama više puta, moglo bi početi da ugrađuje sve veće rizike u svoje procene.

Državne mere za smanjenje cena nafte, kako kaže, mogu doneti kratkoročne koristi, ali su ad hoc rešenja koja postavljaju dodatna pitanja o održivosti budžeta. Ukoliko se smanje akcize, postavlja se pitanje iz kojih izvora će se nadomestiti nedostatak sredstava u budžetu. On naglašava da je sistem naplate javnih prihoda u Srbiji poremećen i da su mere koje se donose kratkoročne.

Profesor Šoškić takođe kritikuje ideju da će projekti poput EXPO-a doneti značajne koristi Srbiji. Prema njegovim rečima, te priče su naivne i neosnovane. On smatra da su to neproduktivni rashodi koji neće doprineti ekonomskom razvoju zemlje. „Organizovanje izložbe ne može učiniti zemlju bogatom“, naglašava on.

Šoškić se osvrće i na rast Euribora, koji je porastao za oko 10 procenata, što dodatno opterećuje građane koji uzimaju kredite. Upozorava na to da su svi rizici preneseni na korisnike kredita, što je veoma loše. On očekuje da će Evropska centralna banka pokušati da smanji inflatorne pritiske povećanjem kamatnih stopa, ali to možda neće dati rezultate, jer je problem nedostatak ponude.

Zaključuje da jednostavno povećanje kamatnih stopa neće dovesti do povećanja snabdevanja naftom. U svetlu svih ovih informacija, Šoškić ističe potrebu za ozbiljnijim pristupom ekonomskim pitanjima i donošenjem mera koje će imati dugoročne efekte, umesto kratkoročnih rešenja koja ne rešavaju osnovne probleme.

S obzirom na sve navedeno, jasno je da situacija na energetskom tržištu, kao i ekonomski odnosi između velikih sila, direktno utiču na ekonomsku stabilnost Srbije i budućnost kompanija poput NIS-a.