Štete od mraza, grada, suše i olujnih vetrova predstavljaju veliki izazov za srpsku poljoprivredu, a svake godine se mere milijardama evra. Ove nepogode, uzrokovane klimatskim promenama, imaju dugoročne posledice koje dovode do uništavanja zasada i odustajanja poljoprivrednika od proizvodnje. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, ističe potrebu za jačim podsticajima države za tehnologije prilagođene ovim promenama.

Visoke temperature i intenzivno sunčevo zračenje tokom vegetacije mogu prouzrokovati ozbiljne ožegotine na plodovima i lišću, što značajno smanjuje rentabilnost proizvodnje. Na primer, u 2017. godini, voćnjaci, posebno maline sorti Polka i Polana u Vojvodini, pretrpeli su velike štete zbog visoke temperature, što je dovelo do sušenja cvasti i plodova. Keserović preporučuje da se poljoprivrednicima pruže podsticaji za stočarstvo, navodnjavanje i izbor biljnih kultura koje najbolje odgovaraju agroekološkim uslovima.

Osim toga, naglašava potrebu za instaliranjem sistema zaštite od grada i mraza, kao što su SPAG sistemi, koji bi mogli smanjiti štete. Posledice ovih nepogoda u voćarstvu su ogromne, a procenjuje se da je urod smanjen za 300.000 tona u odnosu na prosečne prinose. Preporuka je da se izaberu voćne vrste i sorte koje najbolje uspevaju u specifičnim agroekološkim uslovima Srbije.

Niske zimske temperature i kasni prolećni mrazevi takođe ugrožavaju prinos i kvalitet voća. Keserović naglašava da je gajenje otpornijih sorti ključno, kao i izbegavanje osetljivih vrsta u regijama sa opasnošću od mraza. Domaće sorte, koje su već prilagođene lokalnim uslovima, treba staviti u prvi plan, jer su otpornije na niske temperature.

S obzirom na klimatske promene, Srbija bi mogla da koristi iskustva drugih zemalja koje su se uspešno prilagodile teškim uslovima za poljoprivredu. Španija, kao peta zemlja u Evropi po poljoprivrednoj proizvodnji, predstavlja dobar primer. U Španiji su rizici minimizirani putem naprednih tehnologija i sistema zaštite.

U poslednjih deset godina, štete od grada su bile značajne, a jedini efikasan način zaštite je postavljanje protivgradnih mreža koje imaju dug vek trajanja. U maju i junu 2010. godine, grad je uništio voćnjake na više od 800 hektara u Slankamenu. Takođe, jake oluje od 2017. godine izazvale su dodatne štete, a Keserović naglašava važnost podizanja protivgradnih mreža i vetrozaštitnih pojaseva.

Infrastruktura je ključna za razvoj poljoprivrede, a u Španiji je veoma dobro razvijena. Putevi, elektrifikacija i sistemi za navodnjavanje omogućavaju efikasnu proizvodnju. U Španiji se koriste stacionarni sistemi za navodnjavanje, a voćnjaci su opremljeni savremenim tehnologijama zaštite i navodnjavanja.

U voćarstvu, Španci su se fokusirali na tri vrste voća koje najbolje uspevaju u njihovim uslovima: breskvu, badem i maslinu. S obzirom na specifične uslove, razvijene su i standardizovane tehnologije koje omogućavaju efikasnu proizvodnju. U regionu Kalande, voćnjaci su pod sistemima za navodnjavanje, a berba breskvi traje pet meseci.

Na primer, kooperativa La calandina, koja se bavi proizvodnjom breskvi, maslina i badema, koristi savremene komore za čuvanje plodova i tehnologije dorade. Cena breskvi sa geografskim poreklom može dostići 22 evra za kutiju od šest kilograma, dok proizvođači zarađuju značajne iznose zahvaljujući visokom prinosu.

U svetlu ovih izazova, važno je da Srbija prepozna i implementira strategije koje će osigurati održivost poljoprivrede, kao i prilagodljivost na klimatske promene, kako bi se smanjile štete i povećala proizvodnja.