Stiven Spilberg, jedan od najpoznatijih i najuspešnijih reditelja u istoriji filma, poznat je po svojim izvanrednim ostvarenjima i sposobnosti da privuče vrhunske glumce. Ipak, čak i njemu je ponekad bilo potrebno da uloži dodatni trud kako bi nagovorio glumce da se pridruže njegovim projektima. Ovaj članak istražuje dva zanimljiva slučaja kada su poznati glumci odbili Spilbergove ponude, ali na veoma različite načine.

Priča počinje 1989. godine kada je Spilberg radio na filmu „Zauvek“. Tokom jednog sastanka, bez prethodnog dogovora, javno je izjavio da je pronašao svog Freda Kremenka i to u Džonu Gudmanu. Ova izjava izazvala je pritisak na Gudmana, koji se nije osećao prijatno sa situacijom, ali je na kraju pristao da igra ulogu. Film „Porodica Kremenko“ snimljen je 1994. godine, ali Gudman se nije dobro sećao svog iskustva. Kada je saznao da se planira nastavak, zamolio je Spilberga da ga ne uključuje, a reditelj je poštovao njegovu želju. Ulogu Freda Kremenka preuzeo je Mark Edi.

S druge strane, drugačija situacija se desila sa Danijelom Dej-Luisom. Tokom sredine 2000-ih, Spilberg mu je ponudio ulogu Abrahama Linkolna. Međutim, Dej-Luis je odbio ponudu jer je smatrao da je projekat previše „uzvišen“. Iako je Spilberg bio poznat po velikim projektima, Dej-Luis nije bio spreman da se upusti u takvu ulogu u tom trenutku.

Međutim, Spilberg nije odustajao. Šest godina kasnije, ponovo se obratio Dej-Luisu sa novim scenarijem, koji je bio fokusiran na poslednje mesece Linkolnovog života. U ovaj proces nagovaranja uključio je i Leonarda Dikaprija, koji je Dej-Luisu poručio da ga Spilberg stvarno želi i da razmisli još jednom.

Uprkos tome, Dej-Luis nije odmah pristao na ponudu. Spilberg je tada odlučio da uradi nešto što nikada ranije nije – uporno je pokušavao da ga nagovori. “To je bio jedan od retkih trenutaka u životu kada nisam prihvatio ‘ne’ kao odgovor”, priznao je Spilberg kasnije. Njegova odlučnost je na kraju urodila plodom, jer je Dej-Luis pristao da igra glavnu ulogu u filmu „Linkoln“.

Ova uloga donela je Dej-Luisu njegov treći Oskar za najboljeg glumca, čime je dodatno učvrstio njegov status jednog od najtalentovanijih glumaca u industriji. Spilberg veruje da je presudna bila njihova prva saradnja i razgovor koji su imali. „Mislim da nije zaboravio taj razgovor, ni izazov koji sam mu tada ponudio“, rekao je Spilberg.

Ovi događaji pokazuju koliko je važna upornost i sposobnost prilagođavanja u filmskoj industriji. Spilberg, iako izuzetno uspešan, nije se plašio da se suoči sa izazovima i da se bori za svoje projekte. Njegova veza sa glumcima često se temelji na međusobnom poštovanju i razumevanju njihovih želja i strahova, što je ključ uspeha svakog projekta.

U svetu filma, gde su kritike i očekivanja ogromni, ovaj pristup može značiti razliku između uspeha i neuspeha. Spilbergove metode nagovaranja nisu samo pokazatelj njegove strasti prema kinematografiji, već i njegovog razumevanja ljudske prirode i umetnosti. U svakom slučaju, njegovi filmovi nastavljaju da inspirišu i oduševljavaju publiku širom sveta, a njegovi susreti sa glumcima ostaju zanimljive priče koje dodatno obogaćuju njegovu bogatu karijeru.