Beograd – Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine beleži značajan rast u prvih šest meseci 2025. godine. Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupna razmena iznosi 4,33 milijarde američkih dolara, što predstavlja povećanje u odnosu na 3,62 milijarde iz istog perioda prošle godine. Ovaj trend ukazuje na jačanje ekonomskih veza između dve zemlje i sve veću integraciju Srbije u globalne ekonomske tokove.

U prvom polugodištu 2025. godine, izvoz robe iz Srbije u Kinu dostigao je iznos od 1,06 milijardi dolara, dok je uvoz sa kineskog tržišta iznosio 3,26 milijardi dolara. Ovi podaci pokazuju da Srbija i dalje ima deficit u trgovinskoj razmeni sa Kinom, s obzirom na to da je uvoz značajno veći od izvoza. U ovom kontekstu, pokrivenost izvoza uvozom iznosi 32,6 procenata, što ukazuje na potrebu za jačanjem srpske proizvodnje i konkurentnosti na kineskom tržištu.

Kina predstavlja jednog od glavnih trgovinskih partnera Srbije, a saradnja se ne ogleda samo u trgovinskoj razmeni, već i u različitim investicijama i infrastrukturnim projektima. Ove godine, Srbija je nastavila da privlači kineske investicije, koje su ključne za razvoj domaće privrede. Kineske kompanije su uključene u brojne projekte, uključujući izgradnju puteva, železnica, kao i energetske projekte.

S obzirom na to da je Kina druga po veličini ekonomija u svetu, srpski privrednici vide veliku priliku za širenje svojih tržišta i plasman proizvoda u ovom azijskom gigantu. Izvoz poljoprivrednih proizvoda, kao što su voće i povrće, već je ostvario značajan uspeh, a postoje i planovi za povećanje izvoza drugih proizvoda kao što su mašine i elektronika. Uprkos izazovima, srpski izvoznici nastoje da iskoriste prednosti koje pruža Kinesko tržište.

Osim ekonomskih odnosa, Srbija i Kina imaju i snažne političke veze, koje su dodatno ojačane kroz saradnju u okviru inicijative „Jedan pojas, jedan put“. Ova inicijativa predstavlja strateški plan Kine za razvoj infrastrukture i jačanje trgovinskih veza sa zemljama širom sveta, uključujući i Srbiju. Kroz ovu saradnju, Srbija može očekivati dalju modernizaciju infrastrukture, što će doprineti ekonomskom razvoju i povećanju atraktivnosti za strane investitore.

U svetlu ovih podataka, jasno je da Srbija mora raditi na unapređenju svojih kapaciteta za proizvodnju i izvoz kako bi smanjila trgovinski deficit sa Kinom i iskoristila sve prednosti koje pruža ovo tržište. U tom smislu, važna je i podrška vlade u obliku stimulacija za domaće preduzetnike, kao i poboljšanje poslovnog okruženja koje omogućava lakši pristup stranim tržištima.

S obzirom na rastuću potražnju za srpskim proizvodima u Kini, postoji potreba za jačanjem promocije tih proizvoda na kineskom tržištu. To može uključivati organizaciju sajmova, poslovnih foruma, kao i korišćenje digitalnih platformi za promociju domaćih brendova. Dodatno, razvoj saradnje između srpskih i kineskih kompanija može doprineti razmeni znanja i tehnologija, što će dodatno unaprediti srpsku industriju.

U zaključku, spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine pokazuje pozitivan trend rasta, ali i dalje postoji prostor za unapređenje. Srbija bi trebala da se fokusira na povećanje izvoza, poboljšanje konkurentnosti domaćih proizvoda i jačanje političkih i ekonomskih veza sa Kinom. Kroz ovakve napore, Srbija može ostvariti dugoročnu ekonomsku stabilnost i prosperitet.