U emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“ diskutovano je o teškoj situaciji Srba na Kosovu i Metohiji, koju su sagovornici Nebojša Arsić, Zlatan Elek i Veljko Odalović ocenili kao najtežu od 2004. godine. Oni su naglasili da se pritisci na srpsku zajednicu više ne sprovode otvorenim nasiljem, već kroz administrativne mere koje mogu imati dalekosežne posledice po obrazovni sistem i svakodnevni život.

Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Nebojša Arsić, upozorio je na katastrofalne posledice novih administrativnih mera. On je istakao da bi ove mere mogle ozbiljno ugroziti obrazovanje, budući da veliki broj nastavnika i studenata iz centralne Srbije nema potrebna kosovska dokumenta. Ako se uvedu nove regulative, moglo bi doći do toga da mnogi nastavnici i studenti izgube pravo na boravak i rad, što bi dodatno otežalo funkcionisanje univerziteta.

Na univerzitetu trenutno studira oko 7.000 studenata, a ukupan broj upisanih je nešto manje od 11.000. Arsić je naveo da bi primena novih zakona mogla da dovede do gubitka prava boravka za oko 500 nastavnika i 2.000 studenata, čime bi se prekinulo njihovo obrazovanje i rad. On je takođe naglasio da bi lokalna ekonomija pretrpela velike posledice, jer grad u velikoj meri zavisi od univerziteta.

Problemi se ne odnose samo na obrazovanje, već i na registraciju vozila. Arsić je istakao da su morali da preregistruju službena vozila na tablice iz centralne Srbije, a zatim su suočeni s pritiskom da ih preregistruju na kosovske tablice. Ove administrativne odluke imaju duboke društvene posledice, a ukoliko se ne reaguje na vreme, dugoročne posledice će biti katastrofalne za srpsku zajednicu na Kosovu.

Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, ocenio je da se Srbi suočavaju sa „trećim pogromom“ koji ima institucionalnu prirodu. On je podsetio na pogrome iz 1999. i 2004. godine koji su bili praćeni fizičkim nasiljem, dok današnji pritisci dolaze kroz administrativne mere. Odalović je naglasio da su međunarodne institucije odgovorne za trenutnu situaciju, koja je rezultat jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Odalović je takođe istakao da je suština Briselskog sporazuma iz 2013. godine bila formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), koja bi omogućila zaštitu prava Srba. Da je ZSO formirana, trenutni problemi sa obrazovanjem i zdravstvom ne bi postojali, jer bi se rešavali kroz institucionalni dijalog.

Zlatan Elek, predsednik Srpske liste, izrazio je zabrinutost zbog novog zakona o strancima koji bi mogao da ima ozbiljne posledice po zdravstveni i obrazovni sistem. Prema njegovim rečima, lekari i profesori iz centralne Srbije bi morali da traže odobrenje za rad i boravak od prištinskih institucija, što bi moglo dovesti do zabrane ulaska ili čak deportacije. Ova situacija bi dodatno otežala funkcionisanje zdravstvenih ustanova, a srpska zajednica ne traži privilegije, već garantovana prava.

Elek je naglasio da je važno da Srbi na Kosovu budu jedinstveni i složni, uz podršku države Srbije. On je najavio da će se obratiti međunarodnoj zajednici sa zahtevom da se zakon povuče ili odloži, naglašavajući potrebu za kompromisom kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje obrazovnog i zdravstvenog sistema.

U zaključku, sagovornici su se složili da je trenutna situacija ozbiljna i da je potrebna hitna reakcija kako bi se sprečili dugoročni negativni efekti po srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji.