Broj internet prevara u Srbiji beleži konstantan rast, što predstavlja ozbiljan problem za građane. Tokom 2022. godine, ukupna šteta iznosila je oko osam miliona dinara, dok je u 2023. godini taj iznos gotovo dupliran na 15 miliona dinara. U prvih devet meseci 2024. godine, gubitak je dostigao alarmantnih 54 miliona dinara. Ova situacija ukazuje na sve veću potrebu za edukacijom građana o rizicima koji dolaze sa korišćenjem interneta.

Najčešće prevare se javljaju putem društvenih mreža, gde se lažni oglasi i sponzorisane ponude često koriste za privlačenje naivnih korisnika. Prevaranti nude brze kredite, lake zarade ili privlačne nagradne igre koje su daleko od istine. Takođe, građani su često žrtve SMS poruka sa lažnim linkovima o pošiljkama, kao i poziva iz kol-centara koji nude „sigurne“ investicije ili povoljne zajmove. Ove vrste prevara su posebno opasne jer često ne ostavljaju trag, a građani teško mogu da ih dokažu.

Iako su neke prevare ređe, njihova finansijska šteta je znatna. U jednoj međunarodnoj akciji razbijanja lanca prevara, otkriveno je da je oko 120 ljudi izgubilo više od 12 miliona evra, a jedan od centara je delovao iz Beograda. Ovi podaci ukazuju na to da su prevaranti organizovani i da deluju na visokom nivou.

Nadležne institucije upozoravaju građane da samo registrovane banke i institucije elektronskog novca mogu da daju kredite i pozajmice. Ponude koje ne dolaze sa zvaničnih lista gotovo sigurno predstavljaju neovlašćeno poslovanje, često sa kamatama koje dostižu i nekoliko stotina procenata. Takve firme često traže obezbeđenje u vidu zaloga, što dodatno povećava rizik za oštećene. Takođe, građani se upozoravaju da ne ustupaju svoje račune drugim osobama, jer to može dovesti do toga da postanu saučesnici u pranju novca.

Prevare kroz lažne investicione oglase su takođe u porastu, a često se koriste i likovi poznatih ličnosti koji se zloupotrebljavaju uz pomoć veštačke inteligencije. Takvi sadržaji se povremeno uklanjaju, ali prevaranti brzo kreiraju nove profile i oglase, čime zavaravaju javnost.

Kako bi se zaštitili od ovih prevara, banke sve više uvode biometrijsku autentifikaciju, kao što su otisak prsta ili prepoznavanje lica. Ovo su neki od najsigurnijih načina za zaštitu korisnika u elektronskom bankarstvu. Stručnjaci naglašavaju da je važno ostati oprezan, ne verovati u ponude koje deluju predobro da bi bile istinite, i uvek proveriti ko stoji iza oglasa ili poruke pre nego što se podele lični podaci ili izvrše novčane uplate.

U svetlu ovih informacija, građani su pozvani na veći oprez i svesnost o potencijalnim opasnostima koje internet nosi.