Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izjavio je za BBC ruski servis da planira da uveri Vladimira Putina da podrži njegove ambicije za održavanje referenduma o nezavisnosti Republike Srpske. Ova najava može signalizirati dalju eskalaciju ustavne krize koja preti da dovede do raspada Bosne i Hercegovine i izazove nove etničke sukobe. Dodik se godinama protivi centralnoj vlasti u Sarajevu, a situacija je postala kritična u avgustu 2025. godine kada je Ustavni sud u Sarajevu zabranio Dodiku obavljanje zvaničnih funkcija na šest godina. Centralna izborna komisija je potom smenila Dodika sa mesta predsednika Republike Srpske i zakazala nove izbore.

Dodik je odbacio ovu odluku i ostaje na svojoj funkciji, očekujući da će većina bosanskih Srba bojkotovati nove izbore. U razgovoru sa novinarima BBC-a u njegovom kabinetu u Banjaluci, Dodik je rekao: „Bosna i Hercegovina je besmislena. Nakon svih međunarodnih operacija, pritisaka, trikova i obmana, ona je neispravna zemlja. Ne zaslužuje pravo na postojanje i logično je da srpski narod zahteva svoje pravo na status nezavisne države.“

Dodik je naglasio da želi da obezbedi podršku ruskog lidera za svoje planove odvajanja od BiH. „O tome smo razgovarali i ranije, ali Putin je uvek podržavao Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Mnogo toga se promenilo od tada, i pokušaću da ga ubedim da podrži naš stav o nezavisnosti Republike Srpske“, dodao je Dodik.

Sastanak sa Putinom očekuje se u oktobru, dok će se 25. oktobra održati referendum koji organizuje Dodik, a kojim će se dovesti u pitanje ovlašćenja centralnih vlasti BiH. Građani Republike Srpske će biti upitani da li prihvataju odluke Ustavnog suda i Visokog predstavnika, najvišeg civilnog posmatrača sprovođenja mirovnog procesa. Dodik smatra visokog predstavnika „neizabranim strancem“ čiji su postupci nelegitimni.

Federalna vlada Bosne i Hercegovine u Sarajevu smatra da Dodikova retorika predstavlja separatizam, a referendum je ocenjen kao neustavan. Ipak, ne sumnja se da će bosanski Srbi podržati Dodika na referendumu, dok se može očekivati da će Sarajevo odbaciti rezultate. „Verovatno ćemo u nekom trenutku pitati narod da li želi da živi u Bosni i Hercegovini, gde se njegova volja ne poštuje“, istakao je Dodik.

On takođe insistira na pravu da traži nezavisnost, tvrdeći da je moderna Bosna nastala kao rezultat sporazuma nametnutog Srbima i drugim delovima zemlje, Federaciji Bošnjaka i Hrvata. „Sada jedna od strana sporazuma, Republika Srpska, želi da je napusti“, dodao je Dodik.

Vlasti BiH i međunarodna zajednica naglašavaju da Republika Srpska uživa visoki stepen autonomije, ima svoju zastavu, policiju i vladu. Kao deo BiH, dobila je značajnu finansijsku pomoć i investicije od zemalja EU, kao i bezvizni režim i status zemlje kandidata za EU.

Rat u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine podelio je dojučerašnje susede po etnoreligijskim linijama, dok je više od 100.000 ljudi poginulo, a više od dva miliona postalo interno raseljena lica i izbeglice. Rat je završen 1995. godine Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji su pregovarale Sjedinjene Američke Države uz podršku Evropske unije i Rusije.

Dodik, koji nije učestvovao u ratu, postao je premijer Republike Srpske 1998. godine uz podršku američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, koja ga je videla kao alternativu nacionalistima. Njegov odnos sa Zapadom se promenio, a on naziva učešće EU u politici BiH „okupacijom“. Pod američkim je sankcijama od 2017. godine, a često se sastaje sa ruskim liderom, što mu je donelo epitet „Putinov čovek na Balkanu“, koji on odbacuje, naglašavajući da je on čovek srpskog naroda.

Dodik polaže velike nade u američkog predsednika Donalda Trampa, koga naziva „kolosalnom istorijskom figurom“. Međutim, to osećanje je do sada ostalo neuzvraćeno sa druge strane Atlantika, dok je američki državni sekretar Marko Rubio optužio Dodika da potkopava institucije Bosne i Hercegovine.