Premijer Mađarske, Viktor Orban, izneo je oštru kritiku na račun Evropske unije povodom njenog odnosa prema Srbiji, označivši je kao ključnu zemlju u regionu Zapadnog Balkana. Uoči samita EU-Zapadni Balkan koji se održava u Briselu, Orban je istakao da je ekonomski potencijal Zapadnog Balkana, a posebno Srbije, od suštinskog značaja za EU. On je naglasio da je tretman Srbije od strane EU nepravedan i sramotan, te da bez Srbije, Unija ne može ostvariti značajne rezultate u regionu.

„Bez Srbije ne možemo ništa da uradimo. Ponašamo se na neprihvatljiv način. Srbija je više od jedne trećine stanovništva Balkana, a njena ekonomija čini bar polovinu ekonomije regiona. Bez Srbije je nemoguće bilo šta učiniti na Zapadnom Balkanu“, rekao je Orban. Prema njegovim rečima, EU mora prvo da prihvati Srbiju kako bi se pronašla rešenja za teške situacije, a zatim da napreduje sa ostalim zemljama.

Orban je istakao da je važno da Mađarska podrži Srbiju kako bi se stvorio pravi okvir za saradnju i napredak u regionu. On je naglasio da je trenutni pristup EU neadekvatan i da se mora menjati kako bi se ostvarili bolji odnosi sa Srbijom.

U drugom delu svog obraćanja, Orban je govorio o zamrznutoj ruskoj imovini, ističući da ovo pitanje nije na dnevnom redu samita EU. Naglasio je da je Mađarska postigla uspeh u pregovorima koji su prethodili samitu i da su političke borbe rezultirale time da je Evropska komisija uklonila pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine sa dnevnog reda. Orban je takođe odbacio ideju o zajedničkom zajmu za finansiranje Ukrajine, rekavši da Mađarska ne želi preuzeti odgovornost za takvu vrstu podrške.

„Mađarska neće preuzeti odgovornost za zajam usmeren na podršku Ukrajini i ne misli da Evropa treba da krene tim putem“, izjavio je Orban. Ove reči ukazuju na to da Mađarska ne želi da se uključi u dodatne obaveze koje bi mogle proizaći iz podrške Ukrajini.

Uoči samita, Orban je naglasio da će glavna tema sastanka biti „rat i mir“. On je istakao da će lideri EU razgovarati o načinu na koji bi trebalo pružiti podršku Ukrajini, bilo vojno, finansijski ili kombinovano. Takođe, postaviće se pitanje sudbine zamrznute ruske imovine, što je pitanje koje izaziva različite stavove među zemljama članicama EU.

Orban je upozorio da se unutar EU očekuje „sukob“ između zemalja koje žele aktivnu podršku Ukrajini i onih koje se zalažu za odlaganje odluka dok se ne završe pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Ovaj sukob može dodatno otežati jedinstvo EU u vezi sa pitanjima bezbednosti i spoljne politike.

Samit u Briselu se suočava sa nizom izazova, a Orbanova izjava o Srbiji može dodatno naglasiti potrebu za preispitivanjem pristupa EU prema ovom ključnom regionu. Kako se situacija u Ukrajini razvija i kako se odnosi među zemljama članicama EU komplikuju, jasno je da su potrebni novi pristupi i strategije za rešavanje ovih pitanja.

U svetlu svih ovih izjava, Orbanov stav o Srbiji kao ključnoj zemlji u procesu evropskih integracija može poslužiti kao poziv na akciju za EU, da preispita svoje politike i pronađe načine za jačanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana. Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja priliku za razgovor o ovim važnim pitanjima koja se tiču budućnosti regiona i evropske stabilnosti.