Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović učestvovala je na neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice (EnZ) u Atini, gde je razgovarano o ubrzanoj integraciji tržišta Srbije sa tržištem Evropske unije (EU) u elektroenergetskom sektoru. Takođe, fokus je bio na ubrzanju procesa dekarbonizacije, posebno kroz Mehanizam za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).

Na sastanku, Đedović Handanović je naglasila posvećenost Srbije sprovođenju reformi i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU. Istakla je da je Srbija, kao jedan od osnivača Energetske zajednice pre 20 godina, danas među najaktivnijima u sprovođenju reformi u energetskom sektoru. U poslednje dve godine, Srbija je označena kao lider u energetskim reformama, pozicionirajući se na prvom i drugom mestu u regionu. Ona je takođe istakla da je Srbija prva u regionu koja je ispunila uslove za spajanje sa tržištem EU, što je prepoznato i od strane Evropske komisije.

Ministarka je dodala da, iako se sastajemo u izazovnim geopolitičkim okolnostima koje utiču na energetski sektor, Srbija nastavlja da jača regionalnu saradnju i gradi potrebnu infrastrukturu, uključujući energetske koridore i gasne interkonkecije. Ove infrastrukturne investicije će omogućiti bolju povezanost sa regionom, čime će se učvrstiti energetski sektor i učiniti ga otpornijim i jačim.

Đedović Handanović je najavila da će u narednim nedeljama biti usvojena poslednja uredba od strane Vlade, čime će Srbija ispuniti obaveze iz Reformske agende kao deo Plana rasta za Zapadni Balkan. Ova uredba će omogućiti kompletiranje regulatornih procesa neophodnih za integraciju sa tržištem EU. Naredni koraci, kako je navela, zavise od evropskih institucija i njihovih procedura, a Srbija očekuje da će proces verifikacije biti ubrzan kako bi se do 2026. godine povezali sa tržištem Mađarske i potom i sa ostalim članicama EU.

Jedan od najvećih izazova u predstojećem periodu biće početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Ministarka je naglasila da su nadležne institucije pažljivo analizirale ponuđene opcije u studiji koju je izradila Evropska komisija na zahtev Srbije i drugih članica Energetske zajednice. Preporučuje se postepeno uvođenje poreza na emisije ugljenika, uz podršku fondova iz EU.

Prihodi od oporezivanja emisija, kako je istakla, trebali bi biti usmereni na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije (OIE), unapređenje energetske efikasnosti i pravednu tranziciju. Međutim, ona je ukazala na zabrinutost u vezi sa vremenskim okvirom za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, naglašavajući da bi nedostatak adekvatnog vremenskog perioda mogao povećati finansijski pritisak na industriju i potrošače.

Ministarka je podsetila da su članice EU imale više od dve decenije da se prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika. Zaključila je da je Srbija spremna da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime. Sve reformske mere koje se sprovode, prema njenim rečima, imaju za cilj koristi građana i privrede, a odluke neće biti donošene preko noći, kako bi se očuvala energetska stabilnost.

Ova diskusija na sastanku u Atini predstavlja ključni korak za budućnost Srbije u kontekstu evropskih integracija i energetske politike, što će imati dugoročne posledice kako za ekonomiju, tako i za životni standard građana. Srbija se jasno pozicionira kao ozbiljan partner u regionalnoj i evropskoj energetskoj saradnji, sa ciljem postizanja održivog razvoja i energetske efikasnosti.