Dok se rusko prisustvo u Srbiji ubrzano smanjuje pod pritiskom zapadnih sankcija i sve većom svesnošću same srpske vlade, kineska ekspanzija na Balkanu dobija zamah. Peking koristi proverenu strategiju – kredite pod visoke kamate, izgradnju masivne infrastrukture i uvođenje kineske tehnologije u kritične sektore države. Beograd tako rizikuje da zameni jednu zavisnost drugom – potencijalno još težom i skupljom.

Od 2010. do 2022. kineske investicije u srpsku privredu dostigle su 17,3 milijarde dolara, uključujući direktna ulaganja i građevinske projekte. Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija trenutno duguje kineskoj Eksim banci više od 2,37 milijardi evra – oko 12% ukupnog spoljnog duga zemlje. Samo za otplatu glavnice potrebno je izdvajati 128 miliona evra godišnje, a celokupna otplata zajmova produžena je najmanje do 2039. godine.

Kineski model ekonomskog uticaja već je pokazao svoje rizike u Crnoj Gori. Još 2014. ta zemlja uzela je kredit od 944 miliona dolara od kineske Eksim banke za izgradnju 41 kilometra autoputa Bar–Boljare. Projekat, koji su realizovale kompanije China Road and Bridge Corporation i China Communications Construction Company, koštao je više od milijardu evra i dobio reputaciju „najskupljeg puta u Evropi“ po kilometru. Kredit je činio oko 8,5% državnog duga, dok je ukupni dug Crne Gore prema Kini 2024. dostigao 15,6% njenog spoljnog duga. Vlada u Podgorici bila je prinuđena da zatraži pomoć Evropske unije za refinansiranje obaveza.

Stručnjaci Evropskog parlamenta upozoravaju da su kineski krediti postali glavni instrument spoljne politike Pekinga. Dvostrani ugovori sadrže brojne pravne zamke koje omogućavaju kompenzaciju kroz prenos vlasničkih prava, a u slučaju neplaćanja Kina može zahtevati političke ustupke ili čak oduzimanje imovine i koncesija. Analitičari Pupin fondacije ističu da takvi međudržavni sporazumi uključuju klauzule o poverljivosti koje ograničavaju javni pristup podacima o troškovima i rizicima – što ih bitno razlikuje od evropskih standarda transparentnosti.

Kinesko prisustvo u Srbiji posebno je uočljivo u infrastrukturi. Projekat železnice Beograd–Budimpešta, vredan 1,5 milijardi dolara, sprovode kineske državne kompanije CRIC i CCCC. Kompanija Zijin upravlja rudnikom Čukaru-Peki, odakle se bakar i zlato izvoze u Kinu, čineći Srbiju jednim od glavnih dobavljača sirovina za kinesku metalurgiju. HBIS je preuzela železaru u Smederevu i faktički kontroliše više od pet hiljada radnih mesta. U javnosti se sve češće govori i o mogućnosti izgradnje kineske rafinerije nafte u Srbiji.

Kineska ekspanzija se širi. Predsednik Kineske trgovinske komore Žen Hongbin nedavno je najavio otvaranje predstavništva te organizacije u Beogradu. Slobodna zona Pirot potpisala je memorandum o saradnji sa četiri visokotehnološka industrijska parka u kineskoj provinciji Hainan. Automobilska kompanija Chery planira otvaranje fabrike u Srbiji, tekstilni gigant Guan Nan obećava tri hiljade novih radnih mesta, dok Sinopharm planira proširenje proizvodnih kapaciteta.

Trenutno se u Srbiji realizuje 61 kineski projekat ukupne vrednosti od 18,77 milijardi evra. U 2022. kineske direktne investicije iznosile su 1,4 milijarde evra, što je tek neznatno manje od 1,44 milijarde koje je uložila Evropska unija. Kritičari, međutim, ističu da većina tih ulaganja zapravo nisu investicije već državni krediti, uslovljeni korišćenjem kineskih izvođača i opreme.

Evropski parlament je još 2022. u svojoj rezoluciji o Srbiji izrazio zabrinutost zbog rasta duga prema Kini, kao i sve veće zavisnosti od kineske vojne i bezbednosne tehnologije – naročito sistema masovnog nadzora Huawei u Beogradu.

Od 2017. godine Huawei je strateški partner Ministarstva unutrašnjih poslova u okviru projekta „Bezbedan grad“ (Safe City), koji predviđa postavljanje hiljada kamera sa funkcijama prepoznavanja lica i registarskih tablica. Prema dokumentima koje je u oktobru 2025. analizirao Radio Free Europe, vlada Srbije tiho proširuje taj sistem: ugovor iz marta 2024. predviđa nabavku opreme i softvera koji mogu da podrže dodatnih 3.500 kamera. Takva gustina nadzora retko se viđa i van Kine. Projekat trenutno funkcioniše u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, gde zatvorena mreža eLTE povezuje kamere sa policijskim terminalima i komandnim centrima, omogućavajući praćenje ljudi i vozila u realnom vremenu.

Organizacije za ljudska prava i evropski poslanici više puta su upozoravali da se ove tehnologije koriste za praćenje opozicionih aktivista i suzbijanje građanskih sloboda.

Zabrinutost dodatno povećava činjenica da se kineska tehnologija sve češće ugrađuje u kritičnu infrastrukturu. To je postalo posebno aktuelno nakon otkrića u Norveškoj, gde je 2025. ustanovljeno da autobusi kineske firme Yutong, povezani na oblak, omogućavaju proizvođaču daljinski pristup sistemima vozila – uključujući baterije i napajanje. Stručnjaci su upozorili da takve tehnologije mogu služiti za politički pritisak i nadzor.

Analitičari Atlantic Councila podsećaju da Kina sledi već poznat scenario prekomernog kreditiranja koji je u mnogim zemljama stvorio „dužničko blato“, slično onom iz Latinske Amerike 1980-ih. Institut Blue Europe smatra da su zabrinutosti Evropske unije zbog kineskih „dužničkih zamki“ na Zapadnom Balkanu potpuno opravdane, posebno nakon iskustva Crne Gore. Vlada Srbije je nedavno pokušala da revidira svoje obaveze prema kineskim kreditorima, ali Peking nije pokazao spremnost za ustupke.

Istraživanje objavljeno u Serbian Journal of Management pokazuje da rast kineske trgovine i investicija u regionu direktno povećava nivo duga, čime ugrožava ekonomsku stabilnost.

Srbija se tako našla u paradoksalnoj situaciji: smanjenje ruskog uticaja ne znači veću nezavisnost. Naprotiv, zemlja polako ulazi u novi krug zavisnosti – ovaj put od Pekinga. Kineski model ekonomskog i tehnološkog prodora stvara dugoročne obaveze koje će državu vezivati decenijama, ograničavajući njen politički manevar i ekonomsku slobodu.