Tradicionalna kulturna manifestacija svetskog značaja, 19. Bijenale arhitekture u Veneciji, otvara svoja vrata 10. maja i trajaće do 23. novembra. Ova manifestacija se svake dve godine održava u Veneciji i okuplja umetnike, arhitekte, inženjere i mnoge druge stručnjake iz različitih oblasti, koji se zajedno bave pitanjima arhitekture i urbanizma. Ove godine, na Bijenalu će se predstaviti više od 750 učesnika koji će istraživati temu „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna“, pod kustoskom rukom arhitekte Karla Ratija.
Rati naglašava važnost kolektivne inteligencije i poziva zemlje učesnice da pokažu kako lokalna rešenja mogu odgovoriti na savremene izazove. Prema njegovim rečima, svaka zemlja može doprineti stvaranju globalnog alata za prilagođavanje budućnosti, ističući da je zajednički rad ključan za suočavanje s egzistencijalnim pitanjima današnjice.
Srbija će se predstaviti na Bijenalu kroz izložbeni projekat pod nazivom „Rasplitanje: Novi prostori“, koji će biti prikazan u Paviljonu Srbije. Ovaj projekat organizuje Muzej primenjene umetnosti, uz podršku Udruženja arhitekata Srbije, a biće svečano otvoren 8. maja. Autorski tim čine arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić, kao i dizajneri Sonja Krstić i Ivana Najdanović, dok je komesar izložbe dr Stevan Martinović.
U okviru izložbe, istražuje se interdisciplinarnost kao kritička veština i cirkularnost kao osnovni princip arhitektonske produkcije. Postavka se fokusira na odnos između komponovanja i dekomponovanja, naglašavajući kako arhitektura može neprestano preispitivati i reinvenitovati sopstvene principe. Zanimljivo je da se izložba oslanja na lokalne tradicije pletenja i tkanja, kao i na simbolički prikaz Beogradske šake, prve bioničke šake na svetu, koja je napravljena 1963. godine.
Izložbeni prostor dizajniran je kao kinetička i efemerna forma koja se tokom trajanja izložbe postepeno rasparuje i vraća u svoj primarni oblik. Ova dinamička struktura, koja se pokreće uz pomoć solarnih panela, simbolizuje načine na koje se komponovanje i dekomponovanje struktura mogu odvijati istovremeno. Na zidovima Paviljona postavljeno je 125 motoričkih kalemova koji namotavaju materijal, vraćajući ga u oblik vunenog prediva.
Izložba takođe istražuje borbu prirodne i veštačke inteligencije, prikazujući ih kao komplementarne sfere u kojima se odvija stalna interakcija i dijalog. Glavni motiv projekta je ruka, koja se posmatra kao produžetak stvaralačkog uma i posrednik između fizičkog sveta i sveta ideja. Koncept pletenja, koji je centralna tema izložbe, predstavlja se u kontrastu sa revolucionarnim dostignućima poput Beogradske ruke, naglašavajući važnost lokalnog nasleđa u globalnom kontekstu.
Katalog izložbe sadrži radove uglednih autora koji istražuju teme arhitekture, materijalnosti i digitalne fabrikacije. Kroz analizu veza između prošlih praksi i budućih mogućnosti, izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi prostori“ zamišlja arhitekturu koja je otvorena, taktilna, inkluzivna i u stalnom stanju evolucije.
Ova manifestacija ne samo da pruža platformu za razmenu ideja i inovacija, već i ohrabruje učesnike da razmišljaju o budućnosti arhitekture u svetu koji se brzo menja. Bijenale arhitekture u Veneciji ostaje ključna tačka okupljanja za sve one koji se bave pitanjima dizajna i urbanizma, pružajući priliku za inspiraciju i saradnju među različitim kulturama i disciplinama.
