Profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Valjarević, upozorio je na ozbiljne klimatske promene s kojima se Srbija suočava. Prema njegovim rečima, poslednjih 60 godina predstavlja prelomni period u kojem je Srbija zakoračila u novi klimatski režim. U ovoj zemlji sve manje uticaja ima kontinentalna klima, dok mediteranska klima sve više prodire, što dovodi do promene tradicionalne podele Srbije u klimatske zone.

Valjarević ističe da je tradicionalna klasifikacija Srbije kao kontinentalne oblasti zastarela. U proteklim decenijama, Srbija je doživela značajne klimatske promene, uključujući prodore mediteranske klime, posebno na jugu zemlje. U nekim regionima, poput Bačke i Deliblatske peščare, sve više se oseća uticaj polupustinskog klimatskog tipa.

Jedna od najuočljivijih posledica ovih promena je gubitak prelaznih godišnjih doba. Valjarević beleži da su jesen i proleće skraćeni, dok su letnje i zimske sezone postale dominantne. Ove promene predstavljaju ozbiljan problem jer umjereno-kontinentalna klima zahteva postojeće prelazne sezone. Starije generacije se ne sećaju tako blagih zima kakve Srbija beleži u poslednjih 30 godina.

Iako ukupna godišnja količina padavina nije drastično promenjena, način na koji kiša pada se značajno promenio. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su obilne padavine u kratkim vremenskim periodima, uzrokuju probleme u zemljištu i biljkama. Valjarević naglašava da takve kiše često više štete nego koriste.

Šume Srbije su u velikoj opasnosti, posebno tokom sušnih perioda. Postoji nekoliko vrsta suša – klimatološke, meteorološke i hidrološke – koje negativno utiču na šumske ekosisteme. Čak i u blizini reke Dunav, gde se očekuje dovoljan nivo vlage, primećuju se posledice suše.

Valjarević ukazuje na zabrinjavajuće pomeranje granice rasta biljaka koje se prilagođavaju klimatskim promenama. Hipsometrija listopadnih šuma u Srbiji pomerila se za 300 metara naviše u poslednjih 60 godina, što ukazuje na to da biljke pokušavaju da izbegnu toplotu i sušu.

Alarmantna je situacija sa Pančićevom omorikom, čija površina iznosi svega 35 do 40 hektara, iako se procenjuje da postoji oko 10.000 stabala. Valjarević naglašava hitnost očuvanja ovog specifičnog biljnog resursa i zajedničke projekte za njegovu zaštitu.

Prema njegovim procenama, Srbiji nedostaje najmanje 800 miliona stabala, a posebno je ugrožena Vojvodina, gde je procenat šuma značajno opao od nekadašnjih 7% na oko 4,5%. Šume su ključne za amortizaciju klimatskih promena.

Valjarević takođe ističe da voda postaje „zlato“, jer reke presušuju, a podzemne zalihe su ograničene. Voda bi mogla postati uzrok budućih globalnih sukoba, a trenutne zalihe su procenjene na 30 do 50 godina. Privatizacija vodnih resursa je veoma opasna, a profesor navodi primer Bolivije gde je nakon privatizacije cena vode drastično porasla.

Građani Srbije moraju promijeniti svoje navike u vezi s potrošnjom vode. Valjarević naglašava važnost sakupljanja kišnice i racionalne upotrebe vode, kao što je klasifikacija vode u pijaću, tehničku i industrijsku. Bogati često zagađuju više, dok siromašni najviše pate.

Na kraju, Valjarević upozorava da bi 2065. godina mogla biti prelomna za Balkan. Ako se klimatski trendovi ne ublaže, oko 20% teritorije Srbije moglo bi preći u stepu ili polupustinju. Prosečna temperatura već je porasla za 2 do 2,6 stepeni, a Srbija postaje jedno od globalnih žarišta po letnjim temperaturama. Ove promene zahtevaju hitnu akciju i svest o klimatskim promenama.