Srbija je izrazila spremnost da nastavi sa sprovođenjem reformi koje su ključne za njen put ka Evropskoj uniji, ali je istovremeno naglasila potrebu za podrškom iz Brisela, posebno u vezi sa otvaranjem klastera 3, za koji je, kako tvrde, već nekoliko godina tehnički spremna. Ove poruke su iznete na konferenciji u Briselu, gde su prisustvovali predsednica Skupštine Srbije i ministri iz vlade, predstavljajući rezultate reformi sprovedenih u protekloj godini.

Tokom konferencije, organizatori su istakli da je trenutni zamah u reformama rezultat prethodnih kritika iz Brisela. Srpski zvaničnici su imali priliku da izlože napredak u reformama pred briselskim think tankovima, diplomatama, kao i delegacijom Irske koja trenutno predsedava Evropskim savetom.

Predsednica parlamenta Srbije, Ana Brnabić, istakla je da je u prethodnih godinu dana usvojeno 14 zakona koji se direktno odnose na evrointegracije, među kojima su četiri zakona vezana za vladavinu prava. Takođe, naglasila je da će, kada budu usvojene izmene zakona o borbi protiv korupcije, Srbija po prvi put odgovoriti na sve preporuke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIR). Ipak, Brnabić je izrazila sumnju u pozitivne promene u retorici iz Brisela, posebno pred predstojeću raspravu o Srbiji u Evropskom parlamentu, smatrajući da će se tamo čuti više političkih pritisaka nego konstruktivnih komentara.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić govorio je o kapacitetima Srbije da doprinese stabilnosti u regionu, naglašavajući da je Srbija nezaobilazna u tom smislu. On je istakao da Srbija može značajno doprineti stabilizaciji regiona, koji se često smatra „Ahilovom petom“ Evrope. Đurić je naglasio da Srbija ima osam suseda na svojim granicama i direktno doprinosi stabilizaciji prilika u regionu, što je ključno za trajnu stabilizaciju ovog dela Evrope.

Ministar finansija Siniša Mali je poručio da Srbija, kada postane članica Evropske unije, neće biti na teretu budžeta EU. On je naglasio da Srbija ne traži finansijsku pomoć, već pristup slobodnom tržištu, što je ključno za njen ekonomski razvoj. Mali je naglasio da Srbija želi da doprinese ekonomiji Evropske unije, dodajući da su slobode kretanja i tržišta od suštinskog značaja za zemlju.

Brnabić je takođe najavila da će Srbija otvoriti ambasade u baltičkim zemljama, što se može smatrati značajnim korakom u jačanju spoljnih odnosa i podrške spoljnopolitičkim ciljevima Srbije. Ova odluka može da doprinese boljoj koordinaciji i saradnji sa zemljama koje su članice EU, ali i sa drugim partnerima u regionu.

U kontekstu svih ovih aktivnosti, Srbija se suočava sa izazovima ali i prilikama koje se nude na putu ka EU. Reforme koje su sprovedene, i dalje se sprovode, ali je jasno da će biti potrebno još mnogo rada i strpljenja kako bi se postigla punopravna članica Evropske unije.

Na kraju, u svetlu trenutnih političkih dešavanja i očekivanja iz Brisela, Srbija se mora fokusirati na unutrašnje reforme, dok istovremeno traži podršku i razumevanje od strane evropskih institucija, kako bi u budućnosti mogla da postane deo zajednice evropskih naroda.