Saobraćajna statistika u Srbiji i dalje ostaje zabrinjavajuća tema, s više od 255 smrtno stradalih i više od 18.000 povređenih lica u više od 30.000 saobraćajnih nezgoda tokom 2025. godine. Iako država ima strategiju bezbednosti saobraćaja koja predviđa smanjenje broja poginulih za 50% i cilj da nijedno dete ne strada u saobraćaju, rezultati pokazuju da je put do ostvarenja ovih ciljeva i dalje dug.

S obzirom na to da Srbija beleži 78 poginulih na milion stanovnika, i dalje se nalazi među zemljama s najvišim javnim rizikom u Evropi, gde su jedine dve zemlje sa lošijom statistikom Rumunija i Bugarska. U zemljama Evropske unije, prosek stradalih iznosi oko 45 na milion stanovnika, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije u Srbiji.

Statistika iz prethodne godine takođe ukazuje na ozbiljan problem, jer je više od 100 mladih ljudi u uzrastu od 15 do 30 godina izgubilo život u saobraćaju. Još jednu zabrinjavajuću činjenicu predstavlja podatak da se oko 60% dece prevozi na nepropisan način, bez adekvatnog sedišta ili sigurnosnog pojasa, što dodatno povećava rizik od povreda ili smrtnog ishoda.

Prema izveštajima Agencije za bezbednost saobraćaja, neprilagođena brzina ostaje najčešći uzrok saobraćajnih nesreća, dok alkohol predstavlja faktor svake sedme pogibije na srpskim putevima. Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim merama kako bi se smanjio broj nesreća i zaštitili najugroženiji učesnici u saobraćaju.

U cilju smanjenja ovih „crnih statistika“, u Srbiji su počeli s postavljanjem novih takozvanih „super radara“. Ovi savremeni uređaji za automatsko merenje brzine imaju mogućnost praćenja više vozila istovremeno, automatski prepoznaju registarske tablice i evidentiraju različite prekršaje, uključujući prolazak na crveno svetlo i nepropisno preticanje. Ova tehnologija omogućava brzo identifikovanje rizičnih ponašanja na putu, čime se nastoji povećati bezbednost saobraćaja.

Kazne za prekršaje se, u pravilu, šalju poštom na kućnu adresu vlasnika vozila, čime se dodatno stimuliše vozače da se pridržavaju saobraćajnih pravila. Iako su ovi koraci pozitivni, neophodno je da se u društvu podiže svest o važnosti bezbednosti u saobraćaju i da se svako od nas ponaša odgovorno kako bismo smanjili broj nesreća.

S obzirom na sve navedeno, jasno je da je potreban zajednički napor svih građana, vlade i relevantnih institucija kako bi se situacija u saobraćaju poboljšala, a život i zdravlje svih učesnika zaštitili. Samo tako možemo očekivati pomake ka sigurnijim putevima i smanjenju broja stradalih u saobraćaju.