Srpkinja Milica Šumaković našla se na listi “Najgori od najgorih“ koju je osnovala Državna bezbednost Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Ova lista sadrži najgore kriminalce koji su stranci i koji su uhapšeni od strane Službe za imigraciju i carine SAD (ICE).

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD-a ističe da je ova stranica deo njihove strategije za sprovođenje masovnih deportacija, počevši od onih koje su označili kao „najgore od najgorih“. Ova akcija dolazi kao deo obećanja bivšeg predsednika Donalda Trampa da će se preduzeti strožije mere protiv ilegalnih stranaca.

Milica Šumaković, koja živi u Čikagu, osuđena je 2024. godine na godinu i po dana zatvora zbog učešća u organizovanoj kriminalnoj grupi. Ona je bila uključena u prevaru tokom pandemije koronavirusa, kada je zajedno sa drugim članovima grupe proneverila 16 miliona dolara putem kredita i pomoći za mala preduzeća koje je država SAD dodeljivala u tom periodu. Kaznu izdržava u Federalnom zatvoru Alisvil u Alabami, prema informacijama koje je objavio Informer.

Šumaković je, zajedno sa još šestoro Srba, razvila složenu šemu u kojoj je podneto više od 300 lažnih zahteva za dobijanje više od 40 miliona dolara beneficija iz Programa zajmova za ekonomske štete usled katastrofe (EIDL). Ova vrsta prevara bila je posebno raširena tokom pandemije, kada su mnogi pokušavali da iskoriste vanredne mere i finansijske pomoći koje je Vlada uvela kako bi pomogla preduzećima i zaposlenima pogođenim krizom.

S obzirom na to da je Šumaković na listi „Najgori od najgorih“, to implicira da će biti predmet dodatne pažnje od strane vlasti, a njena deportacija u Srbiju se sada može očekivati nakon izdržane kazne. Ova situacija dodatno naglašava kako se američke vlasti suočavaju sa problemom ilegalne imigracije i kriminala među strancima, što je postalo tema od posebnog značaja u poslednjih nekoliko godina.

U okviru strategije prikazivanja i deportacije najopasnijih kriminalaca, zvaničnici podsećaju da je cilj sprečavanje daljih prevara i obezbeđivanje sigurnosti američkih građana. Ova akcija može imati i širok društveni uticaj, jer će verovatno podstaći dodatne mere protiv drugih sličnih prevara i kriminalnih aktivnosti.

Milica Šumaković nije jedina koja se našla na ovoj listi, ali njen slučaj je posebno istaknut zbog ozbiljnosti dela koje je počinila. Njena prevara je bila deo šireg problema koji je zahvatio mnoge, a koji su pokušali da iskoriste situaciju u vreme krize. U tom kontekstu, važno je da se analizira kako su ovakve prevare uticale na sistem pomoći i na samu ekonomiju tokom pandemije.

U ovom trenutku, pitanje koje se postavlja jeste kako će vlasti nastaviti sa sprovođenjem ovih mera i kako će se nositi sa sličnim slučajevima u budućnosti. Postoji zabrinutost da bi ovakve akcije mogle uticati na imigracionu politiku i na način na koji se tretiraju stranci u SAD-u.

Na kraju, Milica Šumaković i njeni saučesnici predstavljaju primer kako organizovani kriminal i prevara mogu imati dugoročne posledice, ne samo za pojedince koji su u tome učestvovali, već i za društvo u celini. Ova situacija može poslužiti kao upozorenje za sve one koji razmišljaju o nelegalnim aktivnostima, jer su posledice mogu biti ozbiljne i dugotrajne.