Jedna Srpkinja podelila je svoje iskustvo koje je doživela sa grčkom policijom tokom posete Solunu, gde je naišla na stroge zakone o saobraćaju. Naime, zbog jedne greške prilikom parkiranja, dobila je kaznu od 150 evra i oduzeli su joj registarske tablice.

Ova situacija se desila na dan kada Grci obeležavaju državni praznik, a Srpkinja je sa prijateljima vožnjom trotinetima uživala u lepoti solunske rivijere. Kako je ispričala na društvenim mrežama, policajac im je nalepio kaznu jer je njihov automobil bio parkiran na trotoaru, iako su primetili da su i druga vozila parkirana na sličan način u tom delu grada.

Nakon što su primili kaznu, odlučili su da potraže najbližu policijsku stanicu. Tamo su naišli na starije policajce koji nisu govorili engleski i nisu mogli da razumeju kaznu. Pokušali su da im objasne situaciju, ali su se samo zbunjeno gledali. Na kraju su im preporučili da odu do druge policijske stanice.

Kada su stigli do druge stanice, naišli su na mlađeg policajca koji je, iako je bio malo bolje informisan, takođe imao problema sa razumevanjem napisanog na kazni. U međuvremenu, pozvao je broj sa kazne i rekao im da se upute do treće policijske stanice.

Ova Srpkinja je, koristeći prevodilac na telefonu, saznala da ima 30 dana da plati polovinu kazne. Sutradan, umesto da reše problem, sreli su se sa još većim komplikacijama. Na glavnoj stanici zatekli su policajca koji nije govorio engleski i koji je, nakon što je pregledao kaznu, pozvao nekoga telefonom. Proveli su sate u čekaonici, ne znajući šta će se desiti.

Na kraju, nakon dugog čekanja, policajac im je vratio registarske tablice, ali je oduzeo vozačku dozvolu, objašnjavajući im da zakon o plaćanju polovine kazne ne važi više od mesec dana. Rekao im je da se vrate za sat vremena kada će komandir odlučiti šta dalje.

Nakon sat vremena, komandir im je vratio vozačku dozvolu i poželeo srećan put. Srpkinja je napomenula da nisu platili nikakvu kaznu, niti je bilo šta zavedeno, ali su se osećali izmučeno i iscrpljeno od celokupne situacije. Iako su prošli kroz neprijatnost, istakla je da su imali priliku da bolje upoznaju prelep grad Solun, koji je mnogo više od običnog prolaska kroz njega.

Na kraju, ova situacija je poslužila kao podsećanje na izazove sa kojima se turisti mogu suočiti, posebno u stranoj zemlji gde su zakoni i pravila drugačija. Iskustvo je izazvalo raspravu među korisnicima društvenih mreža, koji su delili svoja vlastita iskustva sa saobraćajem i policijom u inostranstvu.

Ova priča ukazuje na važnost poznavanja lokalnih pravila i propisa, kao i na to kako komunikacija može biti ključna u rešavanju problema kada se suočimo sa nepoznatim situacijama. U svakom slučaju, Srpkinja je na kraju uspela da prevaziđe ovu prepreku i nastavi svoje putovanje, ponosna na to što je imala priliku da istraži lepotu Soluna.