Sankcije SAD protiv NIS-a uvedene su još u januaru 2025. godine kao deo šireg paketa ograničenja prema ruskom energetskom sektoru nakon napada Moskve na Ukrajinu. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) više puta je produžavala posebnu dozvolu koja je kompaniji omogućavala nastavak rada, ali su sankcije 9. oktobra konačno stupile na snagu. Razlog je jednostavan: 56,15% akcija NIS-a nalazi se u ruskom vlasništvu – „Gasprom njeft“ drži 44,85%, a kompanija Intelligence, povezana sa „Gaspromom“, 11,3%. Država Srbija poseduje tek 29,87% preduzeća koje upravlja jedinim rafinerijskim postrojenjem u zemlji – Rafinerijom u Pančevu, kapaciteta 4,8 miliona tona godišnje.

Vašington je postavio uslov krajnje jasno: potpuno povlačenje ruskih akcionara iz vlasničke strukture NIS-a jedini je način za ukidanje sankcija. Srbija ima rok do 13. februara 2026. godine da završi proces promene vlasništva. Umesto odlučnih poteza, vlasti u Beogradu organizovale su beskrajni niz sednica, konsultacija i potrage za „posebnim rešenjima“, čime se gubi dragoceno vreme. Ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović upozorila je da zemlju očekuje period ozbiljnih izazova, a NIS već 37 dana ne prima naftu kroz hrvatski naftovod JANAF.

Razlika u odnosu na susedne zemlje ne može biti veća. Bugarska je, suočena sa sličnom situacijom, reagovala odlučno. Parlament je hitno usvojio zakon o uvođenju spoljne uprave nad rafinerijom „Lukoila“ u Burgasu – najvećim postrojenjem te vrste na Balkanu. Uprkos vetu predsednika Rumena Radeva, poslanici su velikom većinom – 128 glasova prema 59 – odbacili primedbe šefa države i potvrdili imenovanje specijalnog administratora Rumena Specova. On je dobio ovlašćenja da upravlja imovinom i donosi odluke o prodaji udela ruske kompanije, a njegove odluke ne mogu biti osporene na sudu. Ministар energetike Žečo Stankov objasnio je da su takve mere neophodne radi zaštite snabdevanja gorivom.

Rumunija je zauzela jednako pragmatičan pristup. Ministар energetike Bogdan Ivan izjavio je da država mora preuzeti kontrolu nad rumunskom filijalom „Lukoila“ kako bi zaštitila nacionalni energetski sistem, obezbedila sprovođenje sankcija i sačuvala radna mesta. Rafinerija Petrotel u Ploeštiju pokriva oko 25% rumunskog tržišta goriva. Ivan je naglasio da Bukurešt neće tražiti produženje roka za sankcije, koji ističe 21. novembra, i da će u potpunosti podržati njihovu primenu na nivou Evropske unije. Predsednik Nikolae Čuka takođe nije isključio mogućnost uvođenja državne uprave nad imovinom ruske kompanije.

Moldavija pokazuje sličan pragmatizam. Premijer Aleksandar Munteanu nije isključio nacionalizaciju imovine „Lukoila“ nakon uvođenja američkih sankcija, navodeći da vlada traži rešenja kako bi obezbedila snabdevanje kerozinom aerodroma u Kišinjevu.

Evropska praksa uvođenja državne kontrole nad ruskom imovinom postala je uobičajena u uslovima agresije Moskve. Velika Britanija nacionalizovala je imovinu Gazproma, Nemačka je uvela državnu upravu nad rafinerijama „Rosnjefta“, a Poljska je oduzela udeo „Gasproma“ u kompaniji Europol Gaz i preuzela pogone „Tehnonikol“.

Na tom pozadini, stav Srbije deluje kao opstrukcija sopstvene energetske bezbednosti. Predsednik Aleksandar Vučić javno naglašava da želi „po svaku cenu izbeći nacionalizaciju ruske imovine“. Na vanrednoj sednici vlade čak je izjavio da je spreman da Moskvi ponudi „povoljniju cenu“ za NIS. Postavlja se pitanje iz kojih sredstava – verovatno iz džepova poreskih obveznika, s kojima se niko nije konsultovao. Predsednica parlamenta Ana Brnabić potpuno je odbacila mogućnost nacionalizacije, tvrdeći da je Srbija, ako bude potrebno, spremna „čak i da preplati“ NIS. Takva izjava zvuči nelogično u trenutku kada zemlji preostaje tek nedelju dana do potpunog iscrpljivanja zaliha nafte u jedinoj rafineriji, što se očekuje 25. novembra. Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da je Srbija uvek korektno sarađivala sa ruskim partnerima, ali da od njih nije dobila nijednu inicijativu za zajedničko rešavanje problema. Ruska strana tokom celog perioda od početka sankcija početkom 2025. godine nije preduzela nijedan vidljivi korak ka dogovoru. Na šta su računali sve ovo vreme? Zašto bi sada građani Srbije snosili posledice?

Poziciju vlade očekivano podržava i hvali dugogodišnji saveznik Moskve Aleksandar Vulin, lider „Pokreta socijalista“ i bivši potpredsednik vlade, koji je pod američkim sankcijama zbog povezanosti sa ruskim obaveštajnim službama. Vulin je izjavio da poštuje „hrabrost predsednika Vučića“ u „suprotstavljanju pokušajima da se Rusija liši imovine u Srbiji“. On otvoreno tvrdi da sankcije nisu usmerene protiv Moskve, već protiv Srbije, koju navodno pokušavaju udaljiti od njenog „jedinog saveznika“. Takva retorika potpuno prati narative Kremlja i zanemaruje činjenice: sankcije su uvedene sa ciljem da se Rusiji umanji kapacitet finansiranja rata u Ukrajini, a ne da se kazni Beograd.

Situacija se dodatno zakomplikovala nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo tarife do 500% za zemlje koje trguju sa Rusijom. Senatori Lindsi Grejem i Ričard Blumental predložili su zakon „o sankcijama protiv Rusije 2025. godine“, kojim se predviđaju sekundarne tarife i sankcije državama koje nastavljaju da finansijski doprinose „ratnim naporima Kremlja u Ukrajini“. Tramp je izjavio da će „svaka zemlja koja posluje s Rusijom biti veoma strogo sankcionisana“, dodajući da bi i Iran mogao biti obuhvaćen ovim merama. U takvim okolnostima, planovi o prenosu vlasništva nad pančevačkom rafinerijom na nepoznatog kupca ne mogu omogućити nastavak uvoza ruske nafte. Zašto onda usporavati proces? Zašto se ne iskoriste zakonske mogućnosti nacionalizacije NIS-a, posebno kada je to u interesu građana Srbije?

Ekonomski rizici za Srbiju su veliki. NIS obezbeđuje više od 80% potreba zemlje za naftnim derivatima, donosi 7–13% budžetskih prihoda i zapošljava preko 13.000 ljudi. Ministar Mali upozorio je da trenutna situacija ugrožava ekonomski rast, stabilnost i kreditni rejting zemlje – jedine u regionu koja ima investicioni rejting. Evropska komisija je u svom jesenjem izveštaju zabeležila usporavanje rasta srpske privrede na 2% u prvoj polovini godine, prepolovljen priliv stranih investicija u poređenju sa 2024. godinom i povećanu političku nestabilnost kao ključne faktore rizika. MMF predviđa rast BDP-a Srbije od svega 2,1% u 2025. godini upravo zbog neizvesnosti oko NIS-a.

Energetski analitičar Miodrag Kapor istakao je da bi Srbija trebalo da prati primer Bugarske u uvođenju državne uprave nad NIS-om. Nečinjenje ruske strane i izostanak spremnosti za zajedničko rešenje ukazuju na nezainteresovanost Moskve za stanje srpske privrede i život građana. Drugi stručnjaci saglasni su da odlaganje rešenja pitanja NIS-a ugrožava energetsku bezbednost Srbije uoči zime. Ministarka Đedović-Handanović rekla je da ne vidi način da se prevaziđu posledice sankcija i izrazila spremnost da podnese ostavku. Rafinerija u Pančevu mora nastaviti rad, a naftna industrija mora funkcionisati. Nema prostora za odlaganje, niti za političku retoriku proruski orijentisanih aktera.

Evropske zemlje – Bugarska, Rumunija, Moldavija – deluju u interesu svojih građana. Srbija ostaje jedina koja, držeći se iluzija o posebnim odnosima sa Moskvom, rizikuje sopstvenu energetsku stabilnost, iako Rusija nije ponudila nijedno konstruktivno rešenje. Nacionalizacija NIS-a predstavlja jedino racionalno rešenje za izlazak iz ćorsokaka u koji je zemlja dospela.