Masakr u Duboni, koji se dogodio 4. maja 2023. godine, ostavio je dubok trag u srcima porodica žrtava. Saša Panić, otac ubijenih Kristine i Milana, otvoreno izražava svoje nezadovoljstvo presudom od 20 godina zatvora koju su dobili Uroš Blažić i njegov otac Radiša. Panić smatra da je kazna nedovoljna za gubitak mladih života, ističući kako je to samo dve godine po detetu. Njegova izjava naglašava koliko je ljudski život bezvredan u očima zakona, kada se poredi sa kaznama za manje teške prekršaje poput ubistva kućnog ljubimca.

U razgovoru za „Blic“, Panić se osvrnuo na to kako je došao do saznanja o pravnom okviru koji omogućava ovakve presude. Tokom dve godine, koliko je prošlo od tragedije, Panić je stekao iskustvo i znanje o zakonima, što ga je dodatno razočaralo. „Niko nije predvideo da će se ovakve strašne stvari dogoditi,“ rekao je, ističući da zločini poput onih u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni treba da budu presedan u pravosudnom sistemu.

Milosav Todorović, otac ubijenog Dalibora, pridružio se Paniću u osudi presude, naglašavajući da je to samo početak borbe. On se boji da bi Uroš Blažić mogao da ponovi zločin nakon odsluženja kazne, postavljajući pitanje sigurnosti svoje porodice. „Ko kaže da neće da mi ubije ćerku i unučiće?“ upitao je Todorović, izražavajući duboku zabrinutost zbog mogućnosti da se nasilje ponovi.

Osuđeni Uroš i Radiša Blažić, koji su dobili po 20 godina zatvora, takođe su podložni merama bezbednosti koje podrazumevaju oduzimanje oružja i municije. Ove mere su izrečene nakon što su predmeti oduzeti 5. maja, ali to ne umanjuje osećaj straha i nezadovoljstva porodica žrtava. Ova tragedija postavlja ozbiljna pitanja o našoj pravdi i sigurnosti, dok se porodice žrtava bore za pravdu i traže promene u zakonu kako bi sprečili slične incidente u budućnosti.

Reakcije javnosti na presudu su bile burne, a brojni aktivisti i pravnici pozivaju na reformu pravosudnog sistema kako bi se osiguralo da se ovakvi zločini ne ponavljaju. Mnogi smatraju da su trenutne kazne nedovoljne i da ne odražavaju težinu zločina. Ove presude izazivaju duboku zabrinutost među građanima, koji se pitaju koliko je njihova sigurnost zagarantovana u društvu u kojem se ovakvi zločini čine sa relativno blagim kaznama.

Dok Panić i Todorović nastavljaju da se bore za pravdu, njihova iskustva služe kao podsetnik na to koliko je važno da se sistem promeni i da se žrtve poštuju na pravi način. Njihove reči su odjeknule u javnosti, pozivajući na akciju i promene koje bi mogle doneti bolju budućnost za sve.