Ruske snage potvrdile su danas da su izvele masovan napad na ključne ciljeve u Ukrajini koristeći rakete „orešnik“. Ova informacija dolazi iz saopštenja ruskog Ministarstva odbrane, koje je naglasilo da su korišćeni precizni sistemi oružja dugog dometa, kako sa kopna tako i sa mora, uključujući mobilne raketne sisteme i udarne dronove.

Ukrajinska bezbednosna služba (SBU) je reagovala na ovaj napad, nazivajući ga ratnim zločinom, a napad je bio usmeren na zapadnu oblast Lavova. Ovo je drugi put da je Rusija upotrebila rakete „orešnik“ u napadima na Ukrajinu, nakon što je prvi put korišćena u novembru 2024. godine tokom napada na Dnjepar.

Rakete „orešnik“, čije ime na srpskom znači „leska“, predstavljaju hipersonične balističke rakete srednjeg dometa. Tokom prethodnog napada u novembru, raketa je bila opremljena lažnim bojevim glavama i prouzrokovala je ograničenu štetu, što je bio test sistema. Međutim, ako je noćašnji napad uključivao eksplozivne bojeve glave, to bi značilo da je Rusija prvi put upotrebila „orešnik“ za stvarne vojne ciljeve.

Obim štete koja je nastala u ovom napadu još uvek nije poznat, ali su stručnjaci istakli da nova karakteristika rakete „orešnik“ omogućava nošenje više bojevih glava koje mogu istovremeno gađati različite mete. Ova sposobnost se obično povezuje sa raketama većeg dometa, poput međukontinentalnih balističkih raketa.

Raketa „orešnik“ bazira se na modelu RS-26 Rubež, koji je prvobitno razvijen kao interkontinentalna raketa. Kao i mnogi drugi ruski sistemi oružja, „orešnik“ može nositi nuklearne i konvencionalne bojeve glave, ali tokom napada nije bilo naznaka da su korišćene nuklearne komponente. Ukrajinske vlasti su saopštile da je raketa ispaljena iz južne Rusije dostigla brzinu od približno 13.600 km/h i da je do cilja stigla za oko 15 minuta.

Predsednik Vladimir Putin je ranije tvrdio da je raketa „orešnik“ nemoguće presresti i da poseduje razornu moć uporedivu sa nuklearnim oružjem, čak i kada je opremljena konvencionalnom bojevom glavom. Od 2024. godine, Rusija je pokrenula serijsku proizvodnju „orešnika“ i isporučila ga Belorusiji, što dodatno pojačava tenzije u regionu.

Putin je takođe preteo da će koristiti „orešnik“ protiv „centara donošenja odluka“ u Kijevu, ukoliko Ukrajina nastavi sa napadima na Rusiju koristeći zapadno oružje dugog dometa. Iako se do sada uzdržavao od ove pretnje, trenutni događaji ukazuju na rastuću napetost između dve zemlje.

Napad na Ukrajinu ovim tipom oružja dodatno komplikuje već napet odnos između Rusije i Zapada, koji se suočava sa kritikama zbog podrške Ukrajini. Ovaj incident je još jedan pokazatelj eskalacije sukoba i potencijalnog povećanja vojne aktivnosti u regionu.

U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica prati situaciju sa zabrinutošću, a komentari analitičara ukazuju na to da bi ovakvi napadi mogli imati dalekosežne posledice po stabilnost u Evropi. Očekuje se da će se razgovori o ovoj temi nastaviti, dok se strahovi od daljeg pogoršanja sukoba i humanitarne krize u Ukrajini pojačavaju.