Privreda Srbije pokazuje otpornost na nedavne ekonomske šokove, što potvrđuje izveštaj Svetske banke (SB). Ova otpornost je rezultat odgovorne fiskalne politike i trudova da se smanji javni dug. Izveštaj naglašava da je rast bio podstaknut potrošnjom, investicijama, povećanjem stope aktivnosti radne snage i niskom nezaposlenošću. Javni dug je sada ispod 50% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a Srbija je po prvi put dobila investicioni kreditni rejting 2024. godine, kako je istaknuto na prezentaciji novog Pregleda javnih finansija Srbije.

Integracija Srbije u evropske lance vrednosti dovela je do povećanih stranih investicija, rasta izvoza, novih radnih mesta i stope rasta koja je iznad proseka drugih zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, izveštaj ukazuje na to da su performanse Srbije manje povoljne u poređenju sa novim članicama EU, posebno kada je reč o produktivnosti preduzeća i kvalitetu javnih usluga i institucija.

Izveštaj SB pod nazivom „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“ donosi preporuke za javne politike koje podržavaju Srbiju na putu ka članstvu u EU i statusu zemlje visokog dohotka. Preporučuje se jačanje otpornosti zemlje na demografske promene, smanjenje jaza između polova i adresiranje rastućih klimatskih rizika.

Jedna od ključnih preporuka je intenziviranje napora na smanjenju neformalne ekonomije, koja je procenjena na 33% BDP-a, uz poseban fokus na prelazak na bezgotovinska plaćanja. Takođe, predlaže se uvođenje poreza na emisije ugljenika kako bi se osiguralo da se prihodi od usklađivanja cena ugljenika zadrže u zemlji i reinvestiraju u sektore ključne za zelenu tranziciju.

Izveštaj upozorava da Srbija, uprkos napretku, mora rešiti nekoliko ključnih slabosti, a najveći fiskalni rizici potiču iz državnih preduzeća u energetskom sektoru. Tokom energetske krize 2022. godine, ova preduzeća su izazvala subvencije i garancije koje su koštale državu 2,2% BDP-a samo u jednoj godini. Čak i pod normalnim okolnostima, državna preduzeća koštaju državu oko 0,7% BDP-a godišnje.

U oblasti poreske politike, Srbija beleži solidan učinak u naplati javnih prihoda. Prosečni udeo javnih prihoda u BDP-u od 2014. do 2023. iznosio je 39,4%, što je znatno iznad rezultata uporedivih zemalja u regionu i blizu nivoa u zemljama članicama EU. Naplata direktnih poreza, posebno poreza na dobit pravnih lica, gotovo je udvostručena, što je rezultat veće profitabilnosti preduzeća. Broj subjekata sa pozitivnim finansijskim rezultatima porastao je za 27,8%, čime se dodatno proširila baza poreskih obveznika.

Naplata poreza na dohodak fizičkih lica takođe je porasla, što je rezultat prelaska sve većeg broja obveznika u legalne tokove i rasta nominalnih zarada. Izveštaj ističe da je PDV postao glavni izvor prihoda Srbije, a naplaćeni iznos PDV-a tokom poslednjih deset godina iznosio je oko 9,7% BDP-a, što je iznad nivoa u zemljama članicama EU.

Snažan privredni rast i veća integracija u međunarodne tokove doprineli su uspešnosti naplate indirektnih poreza, dok naplata akciza zaostaje, posebno zbog toga što stope akciza na duvan nisu usklađene sa rastom prihoda u zemlji.

Za unapređenje javnih usluga u oblastima obrazovanja, zdravstva i infrastrukture potrebne su reforme plata i platnih razreda u javnom sektoru. Takođe, predlaže se prelazak na finansiranje škola po učeniku i uvođenje plaćanja zdravstvenih ustanova po učinku.

Ove preporuke i uvidi iz izveštaja SB predstavljaju važne smernice za dalji razvoj privrede Srbije i njen put ka članstvu u Evropskoj uniji. Srbija se suočava s izazovima, ali takođe ima priliku da iskoristi svoje prednosti i unapredi svoj ekonomski sistem kroz odgovorne politike i reforme.