Nemačka istraživačka agencija „Data plus Research“ se obratila portalu „Danas“ povodom izjave predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, koja je tvrdila da „penzioneri u Srbiji žive bolje nego oni u Nemačkoj i Luksemburgu“. Agencija je ukazala da se Brnabić oslanjala samo na jedan aspekt njihove analize, bez uzimanja u obzir celokupnog konteksta.

Prema analizi koju je sprovela agencija, prosečna bruto godišnja penzija u Srbiji za 2023. godinu iznosi oko 4.200 evra, što je najniže u Evropi. U poređenju sa prosekom EU, koji iznosi oko 17.300 evra, srpske penzije su znatno ispod evropskog standarda. Pored Srbije, najniže prosečne penzije imaju Bugarska i Crna Gora. S druge strane, najviši iznosi penzija beleže Luksemburg sa oko 34.000 evra, Danska sa 30.000 evra i Norveška sa 29.000 evra.

Važno je napomenuti da se ove brojke odnose samo na državne penzije, ne uključujući penzije zbog smanjenja radne sposobnosti ili penzije za udovice i udovce. Ana Brnabić nije istakla ovu važnu informaciju u svojoj izjavi.

Jedan od ključnih aspekata istraživanja je kupovna moć penzija. Iako nominalno penzije u Luksemburgu izgledaju znatno više, istraživanje ukazuje da se razlike u troškovima života ne mogu zanemariti. Prema analizi standarda kupovne moći, penzioneri u Srbiji mogu relativno lakše pokriti svoje troškove u poređenju sa penzionerima u zemljama sa višim nominalnim penzijama, uključujući Hrvatsku, Sloveniju i Nemačku. U ovom kontekstu, Srbija i Bugarska se približavaju sredini raspodele kada se uzme u obzir kupovna moć.

S obzirom na troškove života, istraživanje je pokazalo da penzije u Srbiji pokrivaju oko 75% troškova života. U poređenju sa zemljama kao što su Rumunija, Češka i Poljska, gde penzije premašuju troškove, situacija u Srbiji je ipak bolja nego u mnogim drugim evropskim zemljama, gde penzije ne pokrivaju osnovne troškove života.

Analiza troškova pokazuje da se u Srbiji najveći deo penzije troši na stanovanje i hranu. Prema istraživanju, srpski penzioneri troše 34% penzije na troškove za stan, vodu, struju, gas i ostale komunalije, dok 30% odlazi na hranu i bezalkoholna pića. U poređenju sa tim, penzioneri u Luksemburgu troše 38% na stanovanje, ali samo 10% na hranu i bezalkoholna pića. Ovi podaci ukazuju na to da srpski penzioneri veći deo svoje penzije koriste za pokrivanje osnovnih životnih potreba, dok penzioneri u Luksemburgu imaju više sredstava za luksuznije troškove poput putovanja i kulturnih aktivnosti.

Istraživanje je takođe ukazalo na razliku u navikama potrošnje između penzionera u Srbiji i Luksemburgu. Dok srpski penzioneri nemaju dovoljno sredstava za uživanje u luksuzima, penzioneri u Luksemburgu su navikli na viši životni standard, što se odražava na njihovim potrošačkim navikama.

U zaključku, istraživanje „Data plus Research“ pruža detaljan uvid u realnost penzija u Srbiji i Evropi, ukazujući na to da su nominalni iznosi penzija samo deo šire slike. Uzimajući u obzir kupovnu moć i troškove života, situacija penzionera u Srbiji može izgledati povoljnije nego što nominalni podaci sugerišu, ali ostaje jasno da su izazovi s kojima se suočavaju penzioneri u Srbiji značajni. Ovi podaci su važni za razumevanje ekonomskog položaja penzionera i potrebne su dalje analize kako bi se poboljšao njihov životni standard.