Narodni orkestar Radio Televizije Srbije slavi 90 godina svog postojanja, a tim povodom razgovarali smo sa Radišom Uroševićem, jednim od najistaknutijih muzičara ovog ansambla. Urošević je deo orkestra već pola veka i ima bogatu karijeru koja obuhvata brojne uspjehe i saradnje sa različitim muzičarima.

Urošević je započeo svoju karijeru još od osnivanja orkestra, a tokom godina imao je priliku da sarađuje sa mnogim poznatim ličnostima, uključujući i prethodne šefove orkestara. „Znam i prethodne šefove Narodnih orkestara, poznavao sam i Carevca, Bokija Miloševića, i danas Vladu Panovića. Znači, dosta godina je prošlo naše saradnje,“ izjavljuje Urošević. Njegovo iskustvo i prisustvo u orkestru tokom svih ovih godina doprinelo je njegovoj prepoznatljivosti i autoritetu u muzičkoj zajednici.

Urošević se osvrnuo i na svoju suprugu, koja ga često prati na njegovim nastupima. „Šta je tu čudno. Mi smo 52 godine u braku, ovakvi događaji su obavezno. Uvek ide sa mnom,“ rekao je Urošević, naglašavajući koliko mu podrška porodice znači. Njegova supruga nije samo pratnja, već i njegov najveći kritičar. „Supruga je jedan od mojih najvećih kritičara, tu je da mi ukaže šta je dobro, a šta nije,“ objašnjava on.

Pored svoje supruge, Urošević je takođe govorio o prijateljstvu sa Zoricom Brunclik, sa kojom se poznaje od 1969. godine. Njihovo prijateljstvo se razvilo kroz zajedničke nastupe i takmičenja, a Urošević ističe da je Zorica oduvek bila dobar i pošten čovek. „Nije je slava promenila, bio sam pre par dana kod nje kući na ručku i družili smo se do kasno u noć,“ rekao je Urošević, naglašavajući važnost ličnih odnosa u muzičkom svetu.

Urošević se prisetio jednog takmičenja u Subotici gde su oboje učestvovali. „Pevali smo, a kiša je padala i ja sam pobedio. Ona se i danas vadi na tu kišu,“ prisetio se Urošević sa osmehom. Ova anegdota pokazuje da, i pored uspeha, prijateljstvo i zdrava konkurencija ostaju ključni u međusobnom odnosu.

Urošević je kroz svoje reči preneo i poruku o važnosti postojanosti i predanosti u muzici. Njegova karijera ne samo da je trajala decenijama, već je i obeležena stalnim usavršavanjem i prilagođavanjem muzičkoj sceni koja se neprestano menja. Njegova sposobnost da ostane relevantan i cenjen u industriji govori o njegovoj posvećenosti i ljubavi prema muzici.

Kako se Narodni orkestar razvijao tokom godina, tako su i muzički ukusi publike evoluirali. Urošević napominje da je važno pratiti te promene i prilagoditi se, ali i zadržati autentičnost. „Nikada nije pravila pitanje da li treba da pevam neku pesmu ili ne, ili da treba da pevam na nekom koncertu ili ne,“ ističe Urošević, govoreći o svojoj supruzi i njenoj podršci.

Uoči proslave 90 godina postojanja Narodnog orkestra, Urošević se osvrće na sve uspone i padove, ali i na radosti koje mu je muzika donela. Njegova priča je inspirativna za sve mlade muzičare koji žele da ostvare svoje snove u svetu muzike. Uz podršku porodice i prijatelja, kao i uz strast prema umetnosti, Urošević pokazuje da je moguće izgraditi dugotrajnu i uspešnu karijeru.

U svetu u kojem se sve brzo menja, Urošević ostaje simbol postojanosti i kvaliteta muzike koju predstavlja. Njegova priča je deo bogate istorije Narodnog orkestra i nastaviće da inspiriše generacije koje dolaze. Kroz svoj rad i posvećenost, Radiša Urošević ostaje jedan od ključnih stubova muzičke scene Srbije, čime doprinosi očuvanju tradicije i unapređenju kulture.