Proces evropskih integracija Srbije, koji je nekada delovao obećavajuće, danas se nalazi u dubokom zastoju. Srbija je pregovore o članstvu u Evropskoj uniji započela 2014. godine, ali je posle više od deset godina otvorila svega 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, dok su samo dva zatvorena. Poslednji ozbiljniji pomak Beograd je ostvario u decembru 2021. godine, nakon čega je proces faktički zamrznut. U decembru 2025. Evropska unija je ponovo odbila da otvori Klaster 3 za Srbiju, iako je Evropska komisija potvrdila tehničku spremnost zemlje.

Istovremeno, susedne države beleže znatno brži napredak. Albanija je do kraja 2025. otvorila sve pregovaračke klastere i planira da proces završi do 2027. godine, dok je Crna Gora već zatvorila 12 poglavlja i cilja kraj pregovora do kraja 2026. godine. Ovakav kontrast nameće ključno pitanje – šta zapravo zaustavlja evropski put Srbije?

Odgovor je prilično očigledan: sistematsko delovanje ruskih agenata uticaja, koji koriste širok spektar instrumenata kako bi usporili ili blokirali evropske integracije Srbije i zadržali Beograd u orbiti Moskve. Rusija nije spremna da se odrekne svojih pozicija u Evropi, a Srbija ostaje ključni oslonac ruskog prisustva na Balkanu. Metode Kremlja su dugogodišnje proverene i izrazito cinične – usmerene isključivo na interese Rusije, uz potpuno zanemarivanje realnih potreba srpskog društva i regiona.

Energetika ostaje jedan od najefikasnijih instrumenata ruskog pritiska. Nafta i gas su godinama obezbeđivali Moskvi snažan uticaj u srpskoj ekonomiji. Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS), u kojoj je Rusija kontrolisala više od 50% akcija, približava se rešenju nakon što su SAD u oktobru 2025. uvele sankcije kompaniji. U januaru 2026. mađarska kompanija MOL dogovorila je ključne uslove za kupovinu ruskog udela u NIS-u, čime bi ovaj mehanizam pritiska bio uklonjen.

Međutim, situacija sa gasom ostaje kritična. Rusija odbija dugoročne ugovore i insistira na tromesečnim aranžmanima. U decembru 2025. Srbija je dobila produženje snabdevanja samo do 31. marta 2026. godine, čime se zadržava stalna pretnja gasne ucene. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović otvoreno je izjavila da Srbija, zbog geopolitičkih okolnosti, ne može da očekuje dugoročne ugovore sa Moskvom. Ovakva strategija omogućava Kremlju da drži Beograd „na kratkom povocu“ – svaka politička neposlušnost može dovesti do obustave isporuka ili naglog rasta cena.

Pritisak dodatno pojačava američka inicijativa. U januaru 2026. predsednik Donald Tramp odobrio je zakon „Sanctioning Russia Act of 2025“, koji predviđa mogućnost uvođenja carina od čak 500% za zemlje koje nastave da kupuju ruski gas, naftu ili uranijum. Zakon, koji je podržalo 84 senatora obe stranke, mogao bi uskoro biti stavljen na glasanje. Za Srbiju, koja godišnje troši oko 2,69 milijardi kubnih metara gasa, gotovo u potpunosti iz Rusije, to predstavlja snažan signal za hitnu diverzifikaciju, ali kratkoročni ugovori sa Moskvom onemogućavaju ozbiljno planiranje alternativnih pravaca snabdevanja.

Drugi snažan kanal ruskog uticaja jesu verske strukture, pre svega Srpska pravoslavna crkva. Veze između SPC i Ruske pravoslavne crkve, koja otvoreno podržava politiku Kremlja, dobro su dokumentovane. Sa oko osam miliona vernika, SPC ima ogroman uticaj na javno mnjenje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Crkva ne samo da širi proruske narative, već im daje i religijsku legitimaciju.

Iskustvo Ukrajine je jasan primer. Nakon početka rata, ukrajinske službe bezbednosti razotkrile su široke mreže ruskog uticaja unutar Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata. Rusija danas čak zahteva da se u pregovorima obustavi pritisak na njene crkvene strukture u Ukrajini, što potvrđuje sistemsku upotrebu religije u hibridnim operacijama. Slični zahtevi pojavljuju se i u Srbiji. U januaru 2026. ruska Spoljna obaveštajna služba objavila je saopštenje u kojem optužuje Carigradsku patrijaršiju za planove davanja autokefalnosti „Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“, što Moskva vidi kao udar na SPC i sopstveni uticaj u regionu.

Važnu ulogu ima i medijski prostor. Propagandni kanali RT i Sputnik u Srbiji deluju gotovo bez ograničenja. Nakon što je EU zabranila njihovo emitovanje u martu 2022. godine, Beograd je postao njihovo regionalno uporište. RT Balkan i Sputnik Srbija prilagođavaju kremaljske poruke balkanskoj publici. Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, ona nema obavezu da sprovodi odluke Brisela u ovoj oblasti, što omogućava slobodno delovanje ruskih medija. Evropski zvaničnici su čak nudili Beogradu podršku za otvaranje Klastera 3 u zamenu za gašenje ovih kanala, ali je srpsko rukovodstvo to odbilo. Stručnjaci za dezinformacije ističu da cilj ruske propagande nije idealizacija Rusije, već potkopavanje poverenja u EU i Zapad.

Pored medija, snažan uticaj imaju i proruske organizacije i kulturne institucije. Konzervativni pokret „NAŠI“ izazvao je pažnju u januaru 2026. godine lepljenjem plakata sa čestitkama rođendana Kim Džong Unu u centru Beograda, predstavljajući ga kao simbol otpora Zapadu. Ruski dom u Beogradu funkcioniše kao centar kulturnog i političkog uticaja, organizujući izložbe, koncerte, književne večeri i konferencije, često uz podršku srpskih institucija. Kroz stipendije i programe Rossotrudničestva privlači se srpska omladina na studije u Rusiju, čime se dugoročno formiraju elite naklonjene Moskvi.

Dok Srbija stagnira, susedne zemlje beleže napredak. Albanija je za nešto više od godinu dana otvorila gotovo sva poglavlja i cilja članstvo do 2027. godine. Crna Gora planira završetak pregovora do kraja 2026, uz moguće članstvo do 2028. Čak je i Bosna i Hercegovina, uprkos unutrašnjim problemima, uskladila svoju politiku sa poslednjim paketima sankcija EU protiv Rusije.

U isto vreme, u Srbiji se nastavlja diskreditacija evropskih institucija. Tokom posete delegacije Evropskog parlamenta Beogradu u januaru 2026. godine, proružimijski mediji i političari pokrenuli su kampanju protiv izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule, iznoseći optužbe koje su se kasnije pokazale kao netačne. Delegacija je posetila izložbu o Jasenovcu, a Picula je jasno poručio da su temelji Evropske unije zasnovani na antifašizmu.

Evropski zvaničnici sve otvorenije ističu da je glavni problem evropskih integracija Srbije – ruski uticaj. Evropska komisija je blokirala isplatu 111 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a države članice su dva puta zaredom odbile otvaranje Klastera 3, navodeći neusaglašenost spoljne politike sa EU, odbijanje sankcija Rusiji, probleme sa vladavinom prava i slobodom medija.

Analitičari upozoravaju da produženi zastoj samo jača uticaj Rusije, Kine i Irana u regionu. Dok god Srbija ostaje izložena energetskom ucenjivanju, crkvenoj propagandi, ruskim medijima i pseudopatriotskim organizacijama, njen put ka Evropskoj uniji biće blokiran. Samo odlučan raskid sa moskovskim polugama pritiska može omogućiti Srbiji da sustigne susede i zauzme svoje mesto u evropskoj porodici naroda.