Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jedini od zvaničnika 11 država prisutnih na Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Odesi, nije potpisao deklaraciju koja je imala izrazito antiruski karakter. Ovaj samit je održan kao četvrti po redu u formatu koji se fokusira na regionalnu bezbednost, a Vučić je prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske specijalne vojne operacije. Njegovo neslaganje sa dokumentom dovelo je do toga da se Srbija distancira od zajedničkog stava ostalih učesnika, koji su podržali dodatno jačanje sankcija prema Rusiji.
U tekstu deklaracije, koja je usvojena na samitu, jasno je da Vučićevo ime nije na listi potpisnika, što ukazuje na njegovu izolaciju na ovom skupu. Predsednik Srbije je odbio da se priključi zahtevima ostalih lidera, koji su tražili zadržavanje postojećih sankcija prema Rusiji, kao i njihovo dodatno jačanje. Izvori navode da su određene formulacije u dokumentu u suprotnosti sa stavovima koje Srbija zauzima u vezi s sukobom između Rusije i Ukrajine, posebno u pogledu bezbednosnih pitanja.
Samit je okupio vodeće ličnosti iz Ukrajine, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Albanije, Severne Makedonije, Slovenije i drugih zemalja, ali Vučić je ostao jedini koji nije podržao antiruske stavove. U deklaraciji se naglašava da su učesnici osudili rusku invaziju na Ukrajinu kao težak zločin protiv ukrajinskog naroda i međunarodnog prava, uz poziv na jačanje međunarodne podrške Ukrajini. U dokumentu se ponavlja podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine i poziv na povlačenje ruskih snaga sa ukrajinske teritorije.
Osim toga, deklaracija sadrži i pozive na jačanje saradnje u oblasti bezbednosti, trgovine i energetske stabilnosti, dok se istovremeno naglašava značaj Crnog mora za evropsku i globalnu bezbednost. Učesnici su se obavezali na saradnju u suprotstavljanju hibridnim pretnjama, kao i na jačanje demokratskih procesa u regionu.
Predsednik Vučić je, odbijajući da potpiše deklaraciju, još jednom potvrdio poziciju Srbije kao jedine zemlje u ovom delu Evrope koja se protivi uvođenju sankcija Rusiji, uprkos pritiscima i zahtevima drugih država. Njegova odluka može se smatrati nastavkom dosadašnje politike Srbije, koja teži očuvanju neutralnosti i održavanju dobrih odnosa sa Rusijom.
Na samitu, pored bezbednosnih pitanja, razgovaralo se i o humanitarnoj pomoći, oporavku Ukrajine, kao i o rehabilitaciji veterana i dece pogođenih ratom. Učesnici su se složili da je potrebno povećati podršku Ukrajini, kako bi se omogućila obnova zemlje nakon rata. U tom kontekstu, planira se održavanje međunarodne konferencije o rehabilitaciji i reintegraciji veterana koja će se održati u Hrvatskoj.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, Vučićeva odluka da ne potpiše deklaraciju može imati dugoročne posledice po odnose Srbije sa zemljama Jugoistočne Evrope, kao i sa EU. U svetlu sve snažnijih pritisaka na Srbiju da se priključi sankcijama protiv Rusije, ova situacija može dodatno otežati buduće diplomatske napore i regionalnu saradnju.
U zaključku, Vučićeva poseta Ukrajini i njegovo neslaganje sa antiruskom deklaracijom ukazuju na složene odnose Srbije u regionu, kao i na izazove sa kojima se suočava u održavanju ravnoteže između zapadnih pritisaka i tradicionalnih veza sa Rusijom. Ova situacija će zasigurno biti predmet daljih rasprava i analize u kontekstu budućih političkih i ekonomskih odnosa Srbije sa susednim zemljama i širim međunarodnim okruženjem.
