Do naglog i visokog rasta cena bakra došlo je zbog kombinacije nekoliko faktora. Najvažniji su prekidi u snabdevanju iz velikih rudnika i nagomilavanje zaliha bakra u Sjedinjenim Američkim Državama, što je rezultat neizvesnosti oko tarifa. Prema predikcijama Međunarodne agencije za energetiku, do 2035. godine na tržištu će nedostajati skoro trećina bakra potrebnog za normalno funkcionisanje privrede.

Kompanija Anglo Amerikan, koja je jedna od najvećih rudarskih kompanija na svetu, značajno je smanjila proizvodnju zbog operativnih problema i lošijeg kvaliteta bakra u svojim rudnicima u Čileu i Peruu. U Demokratskoj Republici Kongo, kompanija Ivanho Majns se suočava s problemima zbog nedostatka struje, što usporava isporuke koncentrata na svetsko tržište. Pored toga, Peru, kao drugi najveći proizvođač bakra, ima česte proteste i blokade puteva koji vode do rudnika Las Bambas, što dodatno otežava izvoz. Veliki proizvođači poput Čilea i Indonezije takođe se suočavaju s problemima u snabdevanju, što je doprinelo globalnom manjku bakra i porastu njegove cene.

Osim toga, jedan od najvećih rudnika bakra na svetu, Kobre Panama, zatvoren je zbog masovnih protesta ekoloških aktivista 2023. godine, što je dovelo do manjka od 350.000 tona bakra godišnje na globalnom tržištu. Cene bakra dodatno su povećane zbog očekivanja snažnog rasta potražnje usled elektrifikacije i razvoja veštačke inteligencije, kao i zbog nižih kamatnih stopa i slabijeg dolara. Američke kompanije su počele da uvoze i gomilaju zalihe bakra zbog straha od novih, visokih tarifa na uvoz metala i komponenti, s ciljem smanjenja zavisnosti od Kine koja dominira u preradi bakra. To dovodi do panike na tržištu, jer bi američka administracija mogla ograničiti uvoz kineskog rafinisanog bakra, što bi dodatno podiglo cene.

Uprkos rekordnim cenama, srednji sektor tržišta, posebno faza topljenja i prerade, suočava se s izazovima, jer su naknade topionicama pale na rekordno nizak nivo zbog rasta kineskih kapaciteta koji nadmašuju proizvodnju koncentrata. Godišnji benčmark je u januaru 2026. pao na 0 dolara po toni, dok su spot cene postale negativne, s obzirom na to da Kina kontroliše polovinu globalne proizvodnje u topionicama.

Rast cena bakra predstavlja značajnu vest i za Srbiju, s obzirom na to da je proizvodnja ovog metala u našoj zemlji značajna, a rezerve su na zavidnom nivou. Kineska kompanija Ziđin, koja se bavi eksploatacijom i proizvodnjom bakra u Srbiji, takođe će profitirati od rasta cena. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, ističe da je bakar strateški resurs i da je normalno da njegova cena na tržištu obara rekorde.

„S obzirom na to da se bakar proizvodi kod nas u Srbiji, to je povoljna okolnost za našu zemlju. Ziđin će, zbog veće cene bakra, moći bolje da zaradi, ali i da poveća proizvodnju. Srbija je manjinski vlasnik u toj kompaniji i u situaciji kada cene bakra rastu, može da se poveća i dividenda koju dobijaju akcionari. Takođe, bolji proizvodni rezultati mogu da povećaju budžetske prihode kroz rudnu rentu i poreze“, naglašava Savić.

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Predrag Mijatović, ističe da je u najboljem interesu svakog proizvođača kada cene metala rastu. „Loše je kada rastu cene repromaterijala, ali zahvaljujući porastu cena bakra, Ziđin će moći više da zaradi, a to će doneti i veće prihode državi kroz rudne rente“, dodaje Mijatović.

Rast cena bakra može imati značajan uticaj na našu ekonomiju i tržište rada, s obzirom na mogućnost proširenja proizvodnje i dodatnog zapošljavanja u ovoj industriji.