Kina je nedavno predstavila ambiciozne planove za razvoj „svemirskog nosača aviona“, koji bi bio sposoban da prevozi bespilotne borbene letelice zvanih Xuan Nu. Ove letelice bi mogle da lansiraju projektile sa ivice Zemljine atmosfere, što izaziva podeljene reakcije među vojni analitičarima. Ovaj koncept nazvan Luanniao, inspirisan pticom iz kineske mitologije, prikazan je u futurističkom video-snimku koji su objavili državni mediji.

Prema izjavama kineskih zvaničnika, svemirski nosač aviona mogao bi postati stvarnost za 20 do 30 godina. Ipak, mnogi stručnjaci su skeptični prema ovom projektu, smatrajući ga propagandnim trikom koji ima za cilj jačanje morala domaće javnosti. Piter Lejton, istraživač na Institutu Grifit Azija, ističe da bi ovakva letelica mogla da operiše iznad dometa konvencionalnih borbenih aviona i zemaljskih protivvazdušnih sistema, čime bi se značajno otežala mogućnost presretanja njenih napada.

Luanniao je prikazan kao gigantski brod s trouglastim oblikom, dužine 242 metra i širine 684 metra. Njegova poletna težina se procenjuje na 120.000 tona, što ga čini daleko većim od bilo koje slične letelice koja se trenutno koristi. Očekuje se da će moći da nosi do 88 bespilotnih borbenih letelica, koje su opisane kao stealth lovci sposobni za lansiranje hipersoničnih projektila.

Ukoliko se projekat realizuje, Luanniao bi mogao da donese značajnu stratešku prednost Kini, posebno u konfliktima sa zemljama poput Tajvana i u Južnom kineskom moru. Prema rečima Piter Lejtona, ovakva letelica bi omogućila Pekingu da izvrši napade sa visine koja bi otežala bilo kakvu odbranu od strane neprijateljskih sistema.

Luanniao je deo šireg kineskog programa poznatog kao Nantianmen, koji razvija Kineska korporacija za avio-industriju (AVIC). Ovaj program obuhvata niz ambicioznih projekata, uključujući i razvoj borbenog aviona šeste generacije, poznatog kao Baidi, koji će takođe imati sposobnost delovanja u bliskom svemiru. Očekuje se da će maketa ovog aviona biti predstavljena na Međunarodnom sajmu vazduhoplovstva i svemira u Kini 2024. godine.

Iako su planovi za Luanniao predstavljeni pre više od deset godina, mnogi stručnjaci su ih tada odbacili kao naučnu fantastiku. Danas, iako su neki stručnjaci promijenili svoje stavove, drugi i dalje sumnjaju u izvodljivost ovog projekta. Tehnologija koja bi omogućila letelici da lebdi na ivici atmosfere i lansira projektile nije razvijena, a Piter Lejton naglašava da bi takav sistem zahtevao ogromne količine goriva i potpuno novi pogonski sistem.

Jedna od alternativa za postizanje sličnih operativnih sposobnosti bila bi postavljanje nosača u orbitu, što bi ga učinilo ranjivim na svemirski otpad. Pored toga, za lansiranje Luanniaoa u orbitu, Kini bi bila potrebna sofisticirana raketa koja može da se ponovo koristi, što je još uvek izazov s kojim se suočavaju.

S obzirom na značajne tehničke i operativne prepreke, mnogi analitičari smatraju da je vreme objave ovih informacija deo šire strategije koja ima za cilj impresioniranje domaće i međunarodne javnosti. Piter Lejton ističe da Kina često koristi ovakve projekte kako bi inspirisala javno mnjenje i promovisala sliku zemlje kao lidera u tehnološkim inovacijama.

U zaključku, iako su planovi za Luanniao ambiciozni i uzbudljivi, ostaje neizvesno da li će se ikada ostvariti, s obzirom na trenutne tehnološke i operativne izazove. Ovaj projekat može biti više simboličan nego praktičan, služeći kao pokazatelj Kine kao globalnog lidera u vojnim inovacijama.