Hrvatska je u sukobu u Ukrajini zauzela stranu „kriminalnog kijevskog režima“, kako je to nazvao Jurij Pilipson, direktor Drugog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije. On je istakao da Hrvatska isporučuje vojnu tehniku Ukrajini i omogućava učešće hrvatskih plaćenika u borbenim dejstvima, čime se pridružuje svojim saveznicima u podršci Kijevu.

Pilipson je izjavio da Hrvatska, zajedno sa svojim partnerima, aktivno učestvuje u vojnim akcijama protiv Rusije. Prema njegovim rečima, hrvatska vlada ne samo da isporučuje vojne resurse Ukrajini, već takođe prima ukrajinske borce na rehabilitaciju, čime dodatno pomaže Kijevu u sukobu. On je naglasio da je pristup Hrvatske nastavak politike koja je već uspostavljena i da se očekuje dodatno proširenje vojno-tehničke saradnje Zagreba sa Kijevom.

U ovom kontekstu, Pilipson je ukazao na to da Hrvatska sledi militaristički kurs Evropske unije, te aktivno učestvuje u kampanji protiv Rusije. On je ocenio da je Hrvatska čvrsto integrisana u evroatlantski blok, što dodatno otežava odnose između Zagreba i Moskve. Takođe, Pilipson je istakao da pojedini hrvatski političari koriste ovaj sukob kao način da steknu dodatne političke poene i da se istaknu na domaćoj političkoj sceni.

Prema njegovim rečima, rusko-hrvatski odnosi su do nedavno bili pragmatični i pozitivno usmereni, ali su se sada značajno pogoršali. On je naveo da se nacionalna politika Zagreba oslanja na „rusku pretnju“, koja je, kako smatra, suštinski nestabilna. Ovo, prema njegovim rečima, vodi u pravcu neodgovorne politike, koja se izražava kroz intenzivno snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine novim sredstvima za napad.

Pilipson je naglasio da je takav pristup izuzetno opasan, jer vodi produžavanju sukoba u Ukrajini i povećanju broja ljudskih žrtava. On smatra da bi bilo bolje da se pronađe diplomatsko rešenje, umesto da se nastavlja sa vojnim delovanjem koje samo produžava patnje i stradanja.

Izjava Pilipsona dolazi u trenutku kada se odnosi između Rusije i Zapada dodatno pogoršavaju. Hrvatska je postala jedan od ključnih saveznika Ukrajine, a njen angažman u sukobu se sve više posmatra kao deo šireg okvira podrške koju Zapad pruža Kijevu. U tom svetlu, hrvatska vlada se suočava sa pritiscima kako sa unutrašnje, tako i sa spoljne strane, da nastavi sa vojnom podrškom Ukrajini.

Ova situacija izaziva zabrinutost u Moskvi, koja se plaši da bi dalja vojska saradnja između Hrvatske i Ukrajine mogla dovesti do još većih tenzija u regionu. Ruski zvaničnici su već izrazili svoje nezadovoljstvo zbog vojne pomoći koju Zapad pruža Ukrajini, a Hrvatska se sada našla na meti kritika zbog svog aktivnog učešća u tom procesu.

Hrvatska, s druge strane, smatra da je njena podrška Ukrajini neophodna kako bi se osigurala stabilnost u regionu i sprečila dalja ruska agresija. Ovaj sukob postavlja pitanja o budućim odnosima između Zagreba i Moskve, a mnogi analitičari smatraju da će se tenzije nastaviti i u narednim mesecima.

U zaključku, situacija u Ukrajini i angažman Hrvatske u tom sukobu ukazuju na složenost međunarodnih odnosa i izazove s kojima se suočavaju zemlje u regionu. Rusija i dalje vidi Hrvatsku kao deo šireg zapadnog bloka, dok Zagreb nastoji da održi svoju poziciju unutar Evropske unije i NATO-a, uprkos kritikama iz Moskve. Ova dinamika će sigurno oblikovati buduće događaje u regionu i uticati na odnose između ključnih aktera na međunarodnoj sceni.