Kada je Silvester Stalone upitan koji njegov film je najbolje izdržao test vremena, nije izabrao neka od svojih najpoznatijih dela poput „Rokija“ ili „Ramba“, već je odabrao naučnofantastični film iz 1993. godine – „Razbijač“ (Demolition Man). U intervjuu za GQ, Stalone je govorio o snimanju ovog distopijskog akcijskog filma, u kojem su pored njega glumili i Vesli Snajps i Sandra Bulok. Radnja filma smeštena je u budući Los Anđeles, gde je kriminal praktično nepostojeći, a društvo je postalo toliko pristojno da je zaboravilo na nasilje.

Stalone je istakao da smatra da je „Razbijač“ bio sjajan film, jedan od retkih koji je zaista dobro „ostario“. Ovaj film prati policajca Džona Spartana, kojeg igra Stalone, a koji je kriogeno zamrznut nakon neuspešne misije. Decenijama kasnije, odmrznut je kako bi zaustavio zlikovca Sajmona Finiksa, kojeg igra Snajps. Film je zaradio 159 miliona dolara i stekao kultni status, ali nije nastao bez poteškoća. Stalone je naglasio da snimanje nije bilo lako, s obzirom na to da je scenario prolazio kroz brojne izmene, a uloga je prvobitno bila namenjena Stivenu Sigalu.

„Razbijač“ se danas smatra jednim od najuspešnijih akcijskih filmova iz devedesetih, zajedno sa filmovima poput „Alpinista“ i „Zemlje policajaca“. U razgovoru, Stalone je otkrio i detalje o snimanju opasnih scena, koje opisuje kao „dve najrizičnije vratolomije“ u svojoj karijeri. Jedna od tih scena uključivala je ogromnu mehaničku kandžu, čiji bi kvar mogao imati ozbiljne posledice, dok je druga scena, koja se odnosila na kriogeno zamrzavanje, bila posebno stresna.

Stalone je ispričao kako su ga stavili u kadu sa debelim pleksiglasom i počeli da sipaju toplo ulje. Istakao je da da je taj proces trajao duže od 30 sekundi, mogao bi se suočiti s ozbiljnim povredama, s obzirom na to da nije mogao da izađe iz kade. Ove opasne scene dodatno su doprinele uzbudljivosti filma, ali i Stalonovom imidžu kao akcionog heroja.

Film „Razbijač“ deluje gotovo proročanski, jer je predvideo mnoge trendove koji su se pojavili kasnije, uključujući „pročišćeni“ javni diskurs i fenomen kulture otkazivanja. Ova tema je i dalje veoma aktuelna, a film se može posmatrati kao kritika savremenog društva i načina na koji se obračunava s nasiljem i nepoželjnom ponašanjem.

U godinama koje su usledile, „Razbijač“ je izgradio svoj kultni status, a Stalone je nastavio da bude jedan od najprepoznatljivijih akcionih junaka u Holivudu. Njegova sposobnost da privuče publiku i uveri je u svoje likove ostavlja neizbrisiv trag u filmskoj industriji. Akcione komedije iz devedesetih, poput „Razbijača“, često su spominjane kao primeri savršene kombinacije akcije i humora, što je dodatno učvrstilo njihov status tokom vremena.

Film se i danas smatra značajnim delom kinematografije, ne samo zbog uspeha na blagajnama, već i zbog svojih inovativnih ideja i uticaja na buduće filmove u žanru naučne fantastike i akcije. Stalone je svojim izjavama još jednom potvrdio da je „Razbijač“ više od običnog akcijskog filma; on je prikaz društvenih normi i vrednosti, koje su, iako smeštene u budućnost, i dalje veoma relevantne u današnjem svetu.

U zaključku, „Razbijač“ je film koji je uspeo da preživi test vremena i ostavi značajan pečat na kulturu popularnih filmova. Staloneovo priznanje ovog filma kao jednog od najboljih u njegovoj karijeri samo dodatno potvrđuje njegovu važnost i uticaj na filmove koji su usledili.