Din Kejn, poznati glumac koji je igrao Supermena u seriji „Lois & Clark: The New Adventures of Superman“ tokom 1990-ih, izrazio je svoje nezadovoljstvo povodom novog filma reditelja Džejmsa Gana. Ovaj film je izazvao brojne polemike, a Kejn se posebno osvrnuo na političke poruke koje se provlače kroz priču o Supermenu.

U intervjuu za TMZ, Kejn je komentarisao Ganovu izjavu da je Supermen „priča o Americi“, naglašavajući kako ovaj lik predstavlja imigranta koji dolazi iz druge sredine i postaje simbol nacije. Kejn je istakao da je Supermen oduvek bio poznat kao „veliki plavi izviđač“, dodajući da je njegova slabost u dobroti, što smatra izuzetnim vrednostima. „Zašto to ljudima smeta?“, zapitao je Kejn, izražavajući zabrinutost zbog trenutnih trendova u industriji zabave.

Kejn je kritikovao savremenu praksu menjanja klasičnih likova kako bi se uklopili u savremene društveno-političke norme. „Zašto menjati likove koji su već simbol nečega, umesto da se stvore novi?“, pitao je, naglašavajući da bi trebalo poštovati izvornike umesto da se radikalno menjaju. Takođe je ukazao na promenu poznatog slogana filmova o Supermenu, koji je decenijama glasio: „Istina, pravda i američki način“. Nova verzija slogana, koja glasi: „Istina, pravda i bolje sutra“, nije po njegovom mišljenju opravdana.

„Menjati nešto toliko ukorenjeno nije pravi potez“, dodao je Kejn, naglašavajući značaj tradicije i identiteta koje ovi likovi predstavljaju. Iako je izneo oštru kritiku, Kejn je takođe izrazio želju da pogleda film. Iako je skeptičan prema političkim porukama koje film šalje, veruje da Gan ima smisla za humor i nada se da će film biti uspešan. „Prethodne verzije Supermena su bile prilično ozbiljne“, rekao je Kejn, naglašavajući da bi humor mogao doneti osveženje u priču.

Kritika koju je izneo Kejn nije jedina u vezi sa novim filmom. Mnogi obožavaoci Supermena i kritičari izrazili su slične stavove o tome kako se likovi iz popularne kulture preuređuju da bi se uklopili u savremene društvene norme. Ova tema postala je sve prisutnija u filmskoj industriji, a neki smatraju da bi trebalo više pažnje posvetiti očuvanju izvornog identiteta likova.

Izmene u filmskim narativima često su izazvane željom da se odgovori na trenutne društvene probleme, a mnogi se pitaju da li je potrebno menjati već postojeće ikone kako bi se postigao ovaj cilj. Kejnov stav ukazuje na to da se ne slaže sa ovom praksom, smatrajući da bi trebalo stvarati nove likove koji će odražavati savremene vrednosti, umesto da se menjaju već voljeni junaci.

U svetu gde su političke poruke sve prisutnije, Kejnova kritika može se posmatrati kao glas koji poziva na očuvanje tradicije i identiteta. Njegovo mišljenje može predstavljati osećaj mnogih fanova koji su odrasli uz Supermena i druge superheroje, koji su postali simboli nade i pravde. Kako se filmska industrija razvija, važno je održati ravnotežu između inovacija i očuvanja onoga što je već postavljeno.

U zaključku, Din Kejn je svojim izjavama postavio važna pitanja o identitetu i vrednostima u modernoj kulturi. Njegove reči mogu poslužiti kao podsticaj za dublje razmišljanje o tome kako se likovi iz popularne kulture predstavljaju i kako se razvijaju u skladu sa promenama u društvu. U svakom slučaju, bez obzira na promene, Supermen ostaje simbol snage i pravde koji će zauvek biti u srcima mnogih.