Premijer Velike Britanije Kir Starmer je nakon razgovora sa premijerkom Danske, članovima Evropske komisije, NATO-a, i američkim predsednikom Donaldom Trampom, izjavio da je najavljena primena carina na saveznike zbog kolektivne bezbednosti NATO-a pogrešna. Starmer je istakao da je bezbednost na severu prioritet za sve saveznike u NATO-u, te da je važno zaštititi evroatlantske interese.

Tramp je zapretio uvođenjem carina od 10% na robu iz Velike Britanije, Norveške i šest EU država koje učestvuju u vojnim vežbama na Grenlandu. Ove carine bi bile na snazi dok se ne postigne dogovor o američkoj kupovini Grenlanda. Prema informacijama iz „Fajnenšal Tajmsa“, EU razmatra uzvratne carine prema SAD u vrednosti od 93 milijarde evra kao odgovor na Trampove pretnje.

Druga opcija uključuje ograničavanje američkih kompanija na tržištu EU, s obzirom da se mere odmazde pripremaju radi jačanja pregovaračke pozicije evropskih lidera na sastancima sa Trampom. Ove mere uključuju listu carina koja je ranije bila obustavljena kako bi se izbegla eskalacija, kao i EU instrument protiv prinude koji bi mogao da ograniči američke investicije i usluge.

U Briselu su se okupili ambasadori EU kako bi pripremili zajednički odgovor na Trampovu najavu carina. Velika Britanija je upozorila da Trampova pretnja može izazvati „opasnu silaznu spiralu“ u transatlantskim odnosima, dok su Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija izrazile jedinstvo u odgovoru na Trampove pretnje.

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, Gordan Grlić Radman, pozvao je na održavanje transatlantskog jedinstva i naglasio da je važno sprečiti pogoršanje trgovinskih odnosa. On je naglasio da NATO može biti efikasan samo ako su članice ujedinjene.

Finski premijer Peteri Orpo je izjavio da su Trampove pretnje ozbiljna stvar i da je povezivanje sa evropskim kolegama neophodno kako bi se izbegao trgovinski rat. Norveški premijer Jonas Gar Stere je upozorio na opasnosti trgovinskog rata koji bi mogao izmaći kontroli, dok je nemački ministar finansija Lars Klingbajl rekao da Nemačka i njeni evropski partneri neće dozvoliti da ih Tramp uceni.

Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekenti osudila je Trampovu pretnju, nazivajući je „potpuno neprihvatljivom i duboko žalosnom“. Ona je naglasila da budućnost Grenlanda treba da odrede Danska i grenlandski narod, u skladu sa međunarodnim pravom. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je takođe kritikovala Trampove najavljene carine, smatrajući ih greškom.

Nemačko Udruženje mašinske industrije (VDMA) pozvalo je Evropsku komisiju da razmotri korišćenje „instrumenta protiv prinude“ kao odgovor na Trampove pretnje. Bivši šef NATO-a, Anders Fog Rasmusen, kritikovao je Trampove izjave o Grenlandu, upozorivši da bi to moglo dovesti do kraja svetskog poretka kakvog poznajemo.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će, u slučaju uvođenja carina, zatražiti aktivaciju instrumenta EU za borbu protiv prinude. Komandant holandskih oružanih snaga upozorio je da bi eskalacija tenzija mogla razbiti NATO savez.

U međuvremenu, vođa demokratske manjine u američkom Senatu, Čak Šumer, najavio je da će demokrate predložiti zakon za blokiranje Trampovih carina, ističući da su one štetne za američku ekonomiju.

Lideri evropskih zemalja su najnoviji potez SAD ocenili kao pogrešan, neprihvatljiv i iznenađujući, naglašavajući da će Evropljani jedinstveno odgovoriti na pretnje. Starmer je ponovio da je budućnost Grenlanda odluka koju će doneti Danska i Grenland, dok su evropski lideri upozorili da bi povećane carine mogle potkopati transatlantske odnose i izazvati opasnu spiralu krize.

U ovom kontekstu, važno je naglasiti da su teritorijalni integritet i suverenitet fundamentalni principi međunarodnog prava, koji su esencijalni za Evropu i međunarodnu zajednicu.