Kako rat u Zalivu ulazi u drugi mesec, globalna ekonomija se suočava sa ozbiljnim izazovima bez jasnog rešenja na vidiku. U svetlu ovih tenzija, sve više se postavlja pitanje kakvu ulogu bi Kina, kao globalna sila i ključni partner Irana, mogla preuzeti u ovom sukobu. Ova tema je postala posebno relevantna nakon posete pakistanskog ministra spoljnih poslova Išaka Dara Pekingu, gde je razgovarao sa kineskim šefom diplomatije Vang Jijem. Ova poseta je deo napora Pakistana da se pozicionira kao mirovni posrednik u ovoj krizi.

Tokom sastanka, Kina i Pakistan su se dogovorili o „trenutnom prekidu vatre“ i hitnim mirovnim pregovorima, uz podršku Ujedinjenih nacija. U saopštenju su pozvali na obezbeđenje plovnih puteva i zaštitu suvereniteta i bezbednosti Irana i drugih zemalja u regionu. Ipak, ostaje nejasno koje konkretne korake bi Kina mogla preduzeti u ovom procesu i koliko duboko je spremna da se uključi u sukob, posebno s obzirom na njen balansirajući odnos sa partnerima na obe strane.

Zvanični izvori iz Pakistana navode da je jedno od pitanja o kojima je Dar razgovarao tokom boravka u Kini bilo i to da Peking deluje kao garant mirovnog sporazuma. Pored toga, tokom nedavnog četvorostranog sastanka između Turske, Saudijske Arabije, Egipta i Pakistana, pakistanski predsednik Asif Ali Zardari je održao sastanke u kineskoj ambasadi kako bi razgovarao o regionalnoj situaciji. Međutim, pakistanski portparol nije želeo da komentariše razgovore sa Kinom, ističući da su oni previše „osetljivi“ za javno iznošenje.

Iran, s druge strane, šalje mešovite signale. Predsednik Masud Pezeškijan je izjavio da Iran može prekinuti borbe uz određene garancije, dok ministar spoljnih poslova Abas Aragči naglašava spremnost Irana da se bori još najmanje šest meseci. Pakistan je takođe ponudio da organizuje pregovore između Irana i SAD, koristeći svoj stabilan odnos sa obe strane.

Iako se Kina postavlja kao potencijalni posrednik, stručnjaci upozoravaju na njenu opreznost u vezi sa vojnim obavezama. Kineski analitičari ističu da Peking želi da pokaže svoju ulogu kao mirotvorca, dok istovremeno razmatra svoje unutrašnje prioritete i globalne implikacije. U prošlosti, Kina je već bila domaćin mirovnih pregovora, ali je uvek izbegavala vojne saveze i obaveze koje bi mogle da je uvuče u sukobe.

Kina se takođe suočava sa izazovima kada je reč o poverenju između strana u sukobu. Dok je pozivala na primirje, kineski izaslanik za Bliski istok je naglasio da onaj ko je izazvao sukob mora i da ga reši, aludirajući na Sjedinjene Države i Izrael. U ovom kontekstu, analitičari smatraju da je teško očekivati da će bilo koja strana pratiti kineske savete u trenutnoj situaciji.

Peking je, tokom više od četiri nedelje rata u Zalivu, pažljivo manevrisao svojom diplomatijom, ali je jasno stavio do znanja da smatra da inicijativa za okončanje sukoba leži na onima koji su ga izazvali. Iako je Kina odigrala ključnu ulogu u pomirenju između Irana i Saudijske Arabije, njena uloga u trenutnim mirovnim pregovorima može biti ograničena, s obzirom na to da Pakistan već preuzima tu poziciju.

U svetlu svih ovih dešavanja, Peking može pokušati da igra ulogu u mirovnom procesu kao gest dobre volje prema Sjedinjenim Državama, dok istovremeno pazi da rat ne naruši te odnose. Dok se globalna situacija nastavlja razvijati, ostaje da se vidi kako će Kina uskladiti svoje ambicije i kapacitete u ovom kompleksnom međunarodnom okruženju.