Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, upozorio je na ozbiljne posledice koje birokratske procedure i neadekvatna reakcija Evropske unije imaju na privredu Zapadnog Balkana. On je istakao da ekonomije ovog regiona trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo zbog izvoza robe. Tokom obilaska graničnog prelaza Batrovci, gde je teretni saobraćaj blokiran i više od 50 kamiona čeka u koloni, Čadež je naglasio da trenutna situacija ozbiljno ugrožava poslovanje hiljada kompanija i stabilnost celih lanaca snabdevanja.

Čadež je ukazao na to da pored gubitaka u izvozu, kompanije plaćaju i penale zbog neisporučene robe, koji se kreću između 10.000 i 50.000 evra dnevno. U Srbiji oko 10.000 kompanija izvozi robu u Evropsku uniju, što dodatno povećava ukupne gubitke. On je naglasio da trenutnu krizu ne uzrokuju spoljne okolnosti, kao što su ranije globalne krize, već nefleksibilnost evropske administracije. Privrednici iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore već više od dve godine upozoravaju na ovaj problem, ali rešenja i dalje nema.

Posebno je istakao da se u ovom slučaju vidi paradoksalna situacija u kojoj evropske kompanije same sebe koče. Čadež je posetio granični prelaz zajedno sa Filipom Simovićem, predsednikom Nemačko-srpske privredne komore, kako bi izrazili zabrinutost zbog aktuelne krize. Samo u poslednjih sedam dana, devet vozača je uhapšeno u Nemačkoj zbog primene evropskih pravila koja ih tretiraju kao ilegalne migrante, što izaziva ozbiljne zastoje u snabdevanju i funkcionisanju evropske ekonomije.

Ovaj problem se ne tiče samo Zapadnog Balkana, već je od značaja i za celu Evropu. Čadež se nada da će evropska administracija čuti zahteve velikih kompanija koje se obraćaju svojim vladama, jer ovakvim pristupom ozbiljno ugrožavaju sopstvenu ekonomiju. Mirko Bjelobrk, član Upravnog odbora Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“, podvukao je da su blokade teretnih terminala na graničnim prelazima jedini način da se glas prevoznika čuje u Evropskoj uniji. Kontakti sa evropskim institucijama su započeli 2014. godine, a u poslednje tri godine su dodatno intenzivirani, ali rešenja još uvek nema.

Bjelobrk je naglasio da je država podržala prevoznike i uložila maksimalne napore da im pomogne, izražavajući nadu da će zajedničkim delovanjem biti obezbeđeni uslovi za nesmetan rad međunarodnog transporta. U Srbiji posluje nekoliko hiljada kompanija za međunarodni transport koje zapošljavaju oko 30.000 radnika. Filip Simović je dodao da blokade teretnih terminala na graničnim prelazima nisu incident, već sistemsko upozorenje za domaću privredu i odnose između evropske i srpske ekonomije.

Nemačka privreda je posebno pogođena ovim blokadama, s obzirom na to da Srbija izvozi robu u Nemačku u vrednosti od pet milijardi evra. Zbog trenutne situacije, gubici se kreću između 100 i 150 miliona evra dnevno. Prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana su započeli blokade teretnog saobraćaja na graničnim prelazima sa zemljama Šengena kao meru krajnje nužde, usled ograničenja boravka profesionalnih vozača.

Privredna komora Srbije aktivno radi na hitnom rešavanju ovog pitanja u saradnji sa komorama regiona. Kao moguća rešenja predložena su uvođenje posebnih viza ili dozvola za profesionalne vozače koja bi važila u celoj Šengenskoj zoni, povećanje broja dozvoljenih dana boravka, kao i izuzimanje vozača iz sistema ulaska i izlaska (EES) do postizanja trajnog rešenja. Ova situacija zahteva hitnu akciju i saradnju svih strana kako bi se osigurala stabilnost evropske privrede i izbegle daljnje ekonomske štete.