Stiven King, poznat kao „kralj horora“, podelio je jedno od svojih najstrašnijih iskustava iz mladosti, koje ga je i decenijama kasnije ostavilo bez daha. Iako je stvorio brojne strašne likove i priče, jedan film ga je duboko impresionirao i uplašio u njegovo vreme.

Reč je o filmu „Jama i klatno“, reditelja Rodžera Kormana iz 1961. godine, koji je slobodna ekranizacija kratke priče Edgara Alana Poa. U svojoj knjizi „O pisanju: Memoari zanata“, King je istakao da je ovaj film imao ogroman uticaj na njega. Opisao ga je kao veoma impresivnog, jer je spojio standardne gotičke elemente sa nečim novim i originalnim. Njegova atmosfera i tehničko izvođenje su ga posebno oduševili, a King je dodao da je to bila „poslednja zaista velika horor produkcija iz studija“ pre nego što je Džordž Romero preokrenuo pravac horor žanra sa filmom „Noć živih mrtvaca“.

Iako je King do tog trenutka već gledao mnogo horor filmova, jedna scena iz „Jame i klatna“ ga je najviše potresla. Ta scena prikazuje Džona Kera kako kopa kroz zid zamka i otkriva telo svoje sestre, koja je očigledno bila živa zazidana. Ovaj obrt u priči bio je šokantan, ali način na koji je snimljen ostavio je još jači utisak na Kinga.

Posebno se seća krupnog plana leša, koji je bio snimljen kroz crveni filter i sočivo koje iskrivljuje sliku. Lice je izgledalo jezivo izduženo, kao da vrišti, ali bez zvuka. Ova scena mu je dugo ostala u sećanju, a kasnije je priznao da je imao noćne more zbog nje.

Film „Jama i klatno“ se bavi temama straha, smrti i ludila, što su elementi koji su prisutni u mnogim Kingovim delima. Korman je uspeo da prenese Poovu mračnu atmosferu i da je učini još intenzivnijom kroz vizuelne i zvučne efekte. Kingovo divljenje prema ovom filmu ukazuje na to koliko snažan uticaj mogu imati filmski mediji na pisce i umetnike.

Pored „Jame i klatna“, King je kroz svoju karijeru bio inspirisan mnogim drugim filmovima i delima, ali ova scena ostaje posebno značajna. Delo Edgara Alana Poa, koje se bavi unutrašnjim demonima i ljudskim strahovima, savršeno se uklapa u Kingov stil pisanja. Njegova sposobnost da istražuje mračne strane ljudske prirode i da ih prikaže kroz priče i likove čini ga jednim od najuspešnijih autora horora.

Uprkos tome što je King postao jedan od najpoznatijih pisaca horora na svetu, njegovo iskustvo sa filmom „Jama i klatno“ podseća nas na to da su čak i najveći umetnici podložni strahu. Ova priča o njegovom strahu svedoči o snazi horor žanra i njegovoj sposobnosti da izazove emocionalne reakcije, čak i kod onih koji su najiskusniji u stvaranju horora.

Kao što je King rekao, film „Jama i klatno“ je bio prekretnica koja je oblikovala njegov pogled na horor. Njegova sposobnost da dočara jezu i napetost, kao i da istražuje ljudsku psihu, ostavila je dubok trag u svetu književnosti i filma. Kingovo divljenje za ovaj film takođe naglašava važnost vizuelne umetnosti u pripovedanju priča, pokazujući da film može imati snažan uticaj na pisanje i obrnuto.

Na kraju, „Jama i klatno“ ostaje klasik u horor žanru i jedan od filmova koji su oblikovali Stivena Kinga kao autora. Njegovo iskustvo s ovim filmom podseća nas na to koliko je važno istraživati svoje strahove i kako umetnost može obogatiti naše razumevanje ljudske prirode.