Gotovo da ne prođe godina bez nove ekranizacije dela Stivena Kinga, ali slavni autor nije uvek oduševljen konačnim rezultatom. Poznato je da je hvalio Frenka Darabonta zbog majstorske obrade filmova „Bekstvo iz Šošenka” i „Zelena milja”, dok je s druge strane, jedan od retkih koji smatra da je Stenli Kjubrik podbacio sa „Isijavanjem”, filmom koji se danas smatra jednim od najjezivijih psiholoških horora ikad snimljenih.

Ipak, postoji jedan film za koji je i sam King priznao da je nadmašio njegov književni predložak. Njegove omiljene adaptacije su one koje preuzmu njegovu priču i sažmu je, umesto da idu u novim pravcima. Kao strastveni autor vezan za sopstvenu viziju, ne iznenađuje što ima jasan stav o tome šta čini dobru ekranizaciju njegovog dela.

Problem sa Kingovom bibliografijom leži u tome što je toliko njegovih romana i priča adaptirano od strane brojnih reditelja tokom decenija, pa je dosednost u kvalitetu bila teško dostižna. Kada je i sam pokušao da režira film „Maksimalno ubrzanje”, prvi je priznao da rezultat teško da je mogao biti gori. Ironično je da je prva velika filmska adaptacija njegovog dela i danas jedna od najboljih.

Brajan de Palma je nesvesno pokrenuo čitav jedan podžanr kada je Kingov roman „Keri” pretvorio u klasični horor o odrastanju koji je postigao ogroman uspeh i kod kritike i kod publike. King je izjavio da je De Palmina „Keri” bila sjajna i dodao da je slavni reditelj materijalu pristupio vešto i sa umetničkim osećajem, kao i da je iz Sisi Spejsik izvukao sjajnu glumu. To je čak i blago rečeno, s obzirom na to da je glumica za ovu ulogu dobila nominaciju za Oskara za najbolju glumicu.

Pohvale se tu nisu zaustavile. King je priznao da je „film daleko stilizovaniji od knjige”, koju naziva „napetim štivom”, ali i „opterećenom određenom težinom”. Otišao je korak dalje i De Palminu „Keri” direktno proglasio boljom od sopstvenog romana. Ova izjava dodatno potvrđuje činjenicu da je adaptacija uspela da prenese suštinu Kingove priče i dodatno je obogati.

Jedan od ključnih aspekata uspeha „Keri” je način na koji je film uspeo da istraži teme poput nasilja, izolacije i osvetoljubivosti, što je u skladu sa mnogim temama koje se javljaju u Kingovim delima. De Palma je uspeo da uhvati suštinu Kingove priče i prenese je na platno na način koji je bio emotivan i snažan.

Osim toga, „Keri” je takođe i značajan film zbog svog društvenog komentara. U vreme kada je film snimljen, pitanja poput bullyinga i pritiska vršnjaka bila su veoma aktuelna, a „Keri” je uspeo da ih prikaže na način koji je bio prepoznatljiv i relevantan za publiku. U tom smislu, film ne samo da je zabavljao, već je i podizao svest o važnim društvenim pitanjima.

Kroz godine, „Keri” je postao više od samo filma; to je postalo kultno delo koje je uticalo na mnoge buduće filmove i reditelje. Njegov uticaj se oseća i danas, a mnogi filmovi koji se bave sličnim temama često se porede sa njim. Kingova sposobnost da stvara likove sa kojima se publika može povezati, kao i njegova sposobnost da istraži mračne aspekte ljudske prirode, učinili su da „Keri” ostane relevantan i nakon svih ovih godina.

U zaključku, film „Keri” predstavlja izuzetan primer uspešne filmske adaptacije Stivena Kinga. Kroz veštinu Brajana de Palme i sjajnu igru Sisi Spejsik, ovaj film je uspeo da nadmaši originalni roman i postane klasika u svom žanru. Kingove reči o ovom filmu govore same za sebe i potvrđuju da ponekad, film može da nadmaši izvorni materijal, ukoliko je u pravim rukama.